Америчко-руски рат око шкриљаца

Допринос тези да руски новац покреће протесте активиста за заштиту животне средине који се већ неко вријеме буне против вађења нафте и гаса из уљних шкриљаца у Румунији и Бугарској, такозваног фрековања, дао је јуче и "Њујорк тајмс".

Репортер угледног листа, истина, на неколико мјеста понавља да нема директних показатеља којима би се поткрепиле такве тврдње, али истиче "посредне доказе" који воде до Кремља као главног инспиратора демонстрација.

Када је амерички енергетски гигант "Шеврон" прошле године започео испитивања на теренима источне Румуније, није било потребно много да се локално становништво уз помоћ активиста организује и спречи фрековање. Главна замјерка аконто оваквог метода хидрауличног ломљења стена богатих нафтом и гасом била је да оно неповратно нарушава животну средину. Сличних протеста било је и у САД, али када је дошла на ред источна Европа, појавила се сумња у руску умјешаност.

Такви наводи су за Георга Епурескуа, једног од организатора протеста, неутемељени. Он тврди да се прибегава логичком трику да се аргументација противника аутоматски дискредитује тако што се он повезује са Русима.

Румунски политичари, укључујући и премијера Виктора Понту, тврде, међутим, да од европских протеста против фрековање највише користи има руска нафтна компанија "Гаспром". Сваки покушај ублажавања апсолутне зависности од руских енергената изазива нервозу у Москви, која, како кажу, не штеди ресурсе да каналима тајне дипломатије што прије осујети такве намјере.

Сумњу у руску умјешаност прије неколико месеци је изнео сада већ бивши генерални секретар NATO-а Андерс Фог Расмусен: "Својим софистицираним стратегијама ширења информација и дезинформација Русија се активно укључила у рад такозваних невладиних организација– удружења за заштиту животне средине против коришћења уљних шкриљаца – како би очувала зависност (Европе) од руског гаса."

За румунског премијера енергенти су без сумње најјаче руско оружје, "много ефикасније од авиона и тенкова". Указује се на пословичну руску незаинтересованост када је у питању заштита животне средине и на честе примjере притварања активиста. У случају фрековања, руски званичници су одједном показали велику бригу за заштиту околиша, а "Њујорк тајмс" подсjећа и на иступ руског предсjедника тим поводом. Владимир Путин је прошле године изјавио да је добијање нафте из уљних шкриљаца "велики проблем за животну средину", а да на мjестима гдjе се користи та метода "из чесми више не излази вода него црнкасти муљ".

Предсjедник румунског парламентарног одбора за индустрију је недавно у скупштини изнио тврдњу да "Гаспром" уложио 82 милиона евра за финансирање невладиних организација које се широм Европе залажу против фрековања.

На констатацију да би за тако крупне оптужбе ипак било неопходно пружити макар неки конкретан доказ, румунски парламентарац одговара: "Морате да схватите колико је паметна њихова (руска) тајна служба. Они никада неће дјеловати тако да привуку пажњу", преноси Политика.

Критичари румунских демонстраната указују на двоструке аршине у њиховом дјеловању. "Њујорк тајмс" преноси да се нико није бунио када је "Гаспром" почео да испитује потенцијале за експлоатацију уљних шкриљаца. Српски "Нис", чији је "Гаспром" већински власник, тренутно врши истраживања у западној Румунији, близу границе са Србијом. За разлику од случаја "Шеврона" на другом крају земље, настојања "Гаспрома" нису покренула масовне протесте. Активисти одговарају да је до различитог третмана "Гаспрома" и "Шеврона" дошло због тога што је америчка фирма већ била почела бушења, док је руско-српска и даље у фази испитивања геолошких карактеристика терена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.