Амандмани на приједлог измјена Кривичног закона српске

- Став пословне заједнице јесте да је понуђена одредба члана 33 Приједлога, непотребна, односно да постојећи члан 226 Закона, јасно и обухватно дефинише кривично дјело повреде права радника, те да не постоји потреба да се прописују квалификовани облици, саопштено је из Привредне коморе Републике Српске.

Предложена одредба је неприхватљива, посебно узимајући у обзир њене посљедице које се могу огледати у злоупотреби ове законске дефиниције и намјерног излагања послодавца судским поступцима.

Пословна заједница сматра да се понуђеном одредбом покушавају амортизовати посљедице тешке ситуације у области радног законодавства, која је наступила због избјегавања да се приступи изради новог Закона о раду, на чему се инсистира већ годинама.

Управо доношењем новог закона, којим би се област радних односа регулисала у складу са принципима Европске уније и потребама и захтјевима тржишта рада, биле би избјегнуте негативне посљедице које трпе радници и послодавци.

Став 3 предметног члана Приједлога, такође, указује на проблеме на чијем рјешавању пословна заједница инсистира већ дуго и који су терет овог друштва и привреде, а односе се на несистемско рјешавање породиљског боловања, односно питање рефундирања породиљског боловања у бруто износу, што неће бити ријешено прописивањем казне затвора за послодавца.

Релевантним законом прописано је рефундирање исплаћеног нето износа плате послодавцу, иако они плату обрачунавају и исплаћују у бруто износу, чиме је терет породиљског боловања пребачен на привреднике, те је на тај начин умањена и њихова конкурентска способност.

Привредници подржавају политику наталитета у Републици Српској, али сматрају да је то питање о којем превасходно треба да брине држава, те је стога неприхватљиво да прије рјешавања питања која утичу на пословање и конкурентску способност домаће привреде, привредници буду изложени потенцијалним поступцима усмјереним против њих.

Избјегавање обавеза из радних односа регулисано је низом других прописа, а посебно Законом о пореском поступку, који дефинише механизам контроле наплате обавезних пореза и доприноса, као и принудне мјере у случају неизвршавања.

Важећим Законом о раду прецизно су дефинисана права радника на накнаду штете у случају повреде његових права, заштита плате и накнада, заштита у случају насиља и других облика узнемиравања како радника, тако и лица које тражи запослење, те друга права из радних односа.

Смисао предложене измјене члана 266 Кривичног закона губи се и ако се узме у обзир да је истовремено у процедури доношење Закона о начину измирења пореског дуга и измјене и допуне Закона о привредним друштвима, којима се привредним субјектима који нередовно извршавају своје пореске обавезе, омогућава измирење пореског дуга претварањем у власнички удио у привредном друштву.

У саопштењу се напомиње и да евентуална практична примјена предложене одредбе изазива низ питања и недоумица, јер је нејасно како ће се у конкретним случајевима утврђивати “неоправдано неплаћање плате”, односно ова формулација може водити у субјективност и злоупотребе органа надлежних за утврђивање постојања овог кривичног дјела.

Слична законска рјешења у земљама у окружењу, као на примјер у Хрватској, предвиђају олакшице као што су непостојање кривичног дјела, уколико је до неисплате дошло због немогућности располагања финансијским средствима на рачуну послодавца или недостатка средстава на рачуну послодавца који нису настали са циљем избјегавања исплате плате, те у случају да послодавац накнадно уплати заостале плате, када се ослобађа од казне.

Приједлог Закона Српске не садржи сличне одредбе, што може довести до тога да се послодавци кажњавају без обзира на стварне околности, закључује се у саопштењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.