Aлександар Џомбић: РС ће имати највећи привредни раст у региону

Међународни монетарни фонд констатовао је да РС има добру позицију. То нам даје за право да закључимо не само да ћемо имати позитивне стопе привредног раста, већ да ћемо имати боље стопе раста и од ФБиХ и од земаља из региона - истакао је Џомбић.

Нагласио је да је РС добила признање представника ММФ-а за сва достигнућа и процесе који су урађени у претходном периоду. - Средства од приватизације "Телекома Српске" употријебили смо за развој РС, кроз Развојни програм дио средстава је обезбијеђен за инфраструктурне пројекте, чиме ћемо у наредном периоду одржати привредну активност. С друге стране, преко Инвестиционо-развојне банке обезбиједили смо капитал како би банкарски сектор РС одржао кредитну активност према привреди, искључиво за производњу услуга и за подршку извозу. То смо урадили у елиминацији индиректних посљедица свјетске кризе - нагласио је Џомбић.

* ГЛAС: Да ли је одука Владе РС да донесе рестриктивни буџет за наредну годину одговор на економску кризу у Европи?

ЏОМБИЋ: То је наставак веома јасне политике и односа према јавној потрошњи. Влада РС је усвајањем овог оквира буџета наставила да држи јавну потрошњу испод 40 одсто бруто друштвеног производа. Процијенили смо могућност раста бруто друштвеног производа и на бази тога сачинили буџетски оквир који је нешто рестриктивнији у односу на претходне године, али је реалан. Укупан буџетски оквир је 1,67 милијарди марака.

* ГЛAС: Да ли је Влада РС себи направила проблем повећавањем давања почетком године и да ли је то један од узрока доношења рестриктивног буџета?

ЏОМБИЋ: Не. Ми смо, што се тиче полиције и осталих буџетских корисника, дефинисали крајем 2007. године Закон о платама у јавној управи. Тада смо већ имали повећање буџета од 106 милиона марака, да бисмо у 2008. години имали ребаланс и повећање оквира од 75 милиона марака, с тим да смо радили уштеде по другим позицијама. Укупна расходовна страна износила је 134 милиона марака, од чега се на лична примања односило 93 милиона марака. У буџету за наредну годину, од укупног повећања од 95 милиона марака, 24 милиона марака односи се на плате. Процијенили смо да у сљедећој години немамо могућност повећања плата, али имамо обавезу да просвјетним радницима поправимо статус и Влада РС ће обезбиједити средства уштедама у 2009. години.

* ГЛAС: Коме ће у наредној години бити смањена плата и за колико?

ЏОМБИЋ: Плата ће бити смањена предсједнику Владе РС, потпредсједницима, министрима, савјетницима премијера и министара, генералног секретара Владе, шефа кабинета предсједника Владе, помоћницима министара, секретарима министарстава, директорима управа, њиховим замјеницима и помоћницима, начелницима одјељења и другим руководним радницима. У разговору са представницима синдиката утврђено је да се смањење односи на оне који имају плату већу од 2.000 марака и плата ће им бити нижа за десет одсто. Одлука ће се почети примјењивати на новембарску плату.

* ГЛAС: Јесте ли задовољни радом Фискалног савјета БиХ, сарадњом чланова и има ли мјеста тврдњама да државни буџет има предност у расподјели новца са заједничког рачуна?

ЏОМБИЋ: Фискални савјет је добро мјесто гдје треба да се ради координација између свих нивоа власти. Зато треба да утврдимо фискалне политике и циљеве за наредни период по усвојеном договору у Фискалном савјету и да се према томе и понашамо. Што се тиче изјава да је државни буџет приоритет, морамо имати потпуно отворено разумијевање за фискалну политику и фискалне правце унутар БиХ. Битно је да сви управљају јавном потрошњом на најбољи могући начин и да се нигдје не ствара додатна јавна потрошња, јер се онда прави проблем у другом дијелу, односно на другим нивоима власти.

* ГЛAС: Покретање привреде један је од основних начина да се покрене животни стандард грађана РС. Шта влада ради по том питању?

ЏОМБИЋ: У овом тренутку нам је битно то да одржимо привредне активности и да задржимо стопу привредног раста. Већ имамо одређене активности кроз Инвестиционо-развојну банку и кроз склопљени уговор са "Штрабагом". Битно нам је да искористимо хидроенергетски потенцијал, а веома нам је важна и пољопривреда. Практично смо усмјерили своју жељу за финалним производима у пољопривреди и прехрани, као и код других активности, и на тај начин ћемо задржати привредну активност и можемо да утичемо и на спољнотрговински дефицит, који представља практично највећи проблем и РС и БиХ.

* ГЛAС: Колико је у буџету новца издвојено за измирење унутрашњих, а колико за измирење спољњег дуга?

ЏОМБИЋ: За отплату унутрашњег дуга предвиђено је 66 милиона марака, а за спољни дуг 121 милион. То је у односу на ребаланс буџета за 2008. годину знатно више, јер је у овој години за отплату унутрашњег дуга било предвиђено 37 милиона, а за спољни дуг 94,5 милиона марака. То је значајно повећање. За унутрашњи дуг требаћемо издвојити новац по разним пресудама и обавезама из ранијег периода. До повећања унутрашњег дуга дошло је због двије рате за стару девизну штедњу, док је у овој години исплаћена само једна рата. Спољни дуг повећан је јер нам доспијевају одређене главнице којима је истекао грејс период, па у сљедећој години доспијевају главнице по основу ових кредита. Поред тога, до краја ове године издаћемо још двије обвезнице по основу унутрашњег дуга.

Крајем прошле године издали смо прве обвезнице за добављаче у вриједности тада усклађених обавеза од приближно милион и 800 хиљада марака. Издали смо и 209,7 милиона КМ за стару девизну штедњу, а 40 милиона КМ по основу ратне материјалне и нематеријалне штете. Сада су припремљене додатне двије емисије, и то неких 500 хиљада марака према добављачима, и око 27 милиона по основу ратне материјалне и нематеријалне штете.

Кредит

* ГЛAС: Да ли бисте Ви као министар финансија грађанима препоручили да се кредитно задуже?

ЏОМБИЋ: Све зависи од њихових потреба. Јасно је да су у овом тренутку каматне стопе знатно више у односу на претходни период и свако треба добро да погледа уговор када га потписује, да види на какву каматну стопу пристаје. Многе каматне стопе које су потписане у претходном периоду биле су промјенљиве и везане за еурибор и сада долази до повећања тих каматних стопа. Битно је израчунати на бази својих примања да ли је реално отплаћивати главницу и каматну стопу и на основу тога донијети одлуку.

Девизна штедња

* ГЛAС: Могу ли власници старе девизне штедње очекивати стабилну исплату?

ЏОМБИЋ: Наравно, и то не само сљедећу него и сваку другу. Ми смо свој буџет конципирали тако да несметано исплаћујемо обавезе по основу унутрашњег, али и спољњег дуга. Без икаквих проблема биће исплаћене обје рате у сљедећој години, а вјероватно ћемо имати још једну верификацију старих девизних штедиша за све оне који нису стигли да се верификују.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.