Ако се користе на прави начин, кг шљиве може коштати и 1.000 КМ
Упркос бројним потенцијалним, али ријетко заступљеним начинима на које се шљиве могу користити, највећи дио њих произведених у Босни и Херцеговини пропадне.
Мање је познато да се од овог воћа може произвести гориво, те да понекад килограм меса шљиве достиже цијену и до 1.000 КМ.
Према подацима Агенције за унапређење страних инвестиција Босне и Херцеговине (ФИПА), БиХ је 15. држава по производњи шљива у свијету.
Иако нема правих података, ФАО, односно Свјетска организација за храну и пољопривреду, доноси податак да се годишње у БиХ произведе од 120.000 до 150.000 тона шљиве. Од тога већина пропадне, и то до 30 посто, док се између 20 и 30 процената прерађује у алкохолна пића, која штете свима. Само између 30 и 40 посто шљиве прерађујемо у корисне производе попут: сухих шљива, бестиља или рецеља, џемова, компота и воћних салата или их користимо непрерађене за јело.
"Некад су се сокови производили индустријски, а данас се то ради само на нивоу појединих домаћинстава", наводи Мидхат Јашић, редовни професор нутриционизма на Технолошком факултету у Тузли.
Наводи да се из Босне и Херцеговине извози само око 10.000 тона.
Јашић сматра да је разлог што се врло мало извозе шљиве, и то претежно сухе, углавном у земље Западне Европе, у томе да њихов квалитет још није у рангу са производима из Чилеа, Француске и Калифорније, који су овом бх. производу највећи конкуренти.
Ове године су временски услови погодовали узгоју шљива, па су родиле и неке сорте које ријетко успијевају. Ипак, саговорник АА тврди да ће ове, као и претходних година, десетине хиљада тона квалитетне шљиве пропасти.
Шљива има велики значај за људски организам у смислу побољшавања желучане пробаве хране. Од вишеструког је значаја и за привреду, а мало је познато, истиче Јашић, на које се све начине шљиве могу користити.
Иако је шљивопита најчешћа асоцијација када се ово воће спомене у контексту колача, шљиве се употребљавају и за производњу састојака који се користе приликом прављења торти.
Осим стандардне прераде, из сјеменке шљиве може се произвести марципан, који се користи за прављење торти и посластица, јер је по свом саставу сјеме слично оном из бадема. Љуска се може користити у производњи шећера и активног угља, који је значајан у медицини. Такође, могуће је произвести и гориво за гријање које је високе калоричности, а самим тим и квалитета; тона таквог горива кошта 100 КМ.
"Коштица такође садржи и витамин Б12. Покожица шљиве је посебно вриједна, а из меса шљиве могу се издвојити љековите карактеристике. Тада килограм кошта и до 1.000 КМ", навео је Јашић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
