Aкције пале због разочарења у еврозони
ЛОНДОН - Свјетски берзански индекси и евро јуче су ослабили усљед забринутости улагача да план Француске и Њемачке за унапређење фискалне интеграције можда неће бити довољан да спријечи даље ширење дужничке кризе у еврозони.
Француски предсједник Никола Саркози и њемачка канцелар Aнгела Меркел у уторак су, послије састанка у Паризу, представили далекосежне планове за бољу интеграцију еврозоне, али се нису одлучили за повећање фонда за помоћ презадуженим чланицама и за сада су одбацили идеју емисије еврообвезница.
У еврозони расте подршка издавању заједничких обвезница будући да се то сматра начином да високо задужене земље поново добију приступ комерцијалним тржиштима, а истовремено би инвеститори добили заштиту путем заједничке одговорности.
Стручњаци, међутим, упозоравају да би таква подршка слабих привреда еврозоне била опасна за најбоље емитенте обвезница у 17-чланој монетарној унији, јер би они морали да подигну камате, што у условима тромог привредног раста није пожељно.
- Исход састанка у Паризу није био убједљив, будући да није донијета одлука о емисији еврообвезница - изјавио је трговац акцијама у париској фирми "Кеплер капитал маркетс" Патрис Пероа.
Свјетски индекс MSCI јуче је пао за четврт одсто, европске акције су ослабиле за један одсто, а оне у земљама у развоју за 0,2 одсто.
Aкције на азијским берзама јуче су прошле кроз успоне и падове, док улагачи пореде учинак мањег од очекиваног привредног раста у 17 држава које за заједнички новац имају евро са вијестима које кажу да је америчка индустријска продукција поново у узлету.
Њујоршки Дау Џонс изгубио је 0,7 одсто - први пут послије седам дана трговања у којима је растао и падао за мање од 100 поена.
Тржиште некретнина у СAД је и даље слабо, али је америчка фабричка производња порасла прошлог мјесеца, најбрже послије мартовског земљотреса у Јапану који је пореметио свјетску индустријску продукцију.
Економска влада Европе
Саркози и Меркел одговор на финансијску кризу нашли су у економској влади Европе, на чијем би челу био Белгијанац Херман ван Ромпеј. Економску владу би сачињавали шефови држава и влада свих чланица еврозоне, а то тијело би се састајало два пута годишње, чешће у временима кризе.
Саркози и Меркел су позвали државе које користе евро да уведу обавезу балансираног буџета, као и да боље координирају економске мјере.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
