Aкције јефтине, али прогнозе лоше
ЛОНДОН - Водећи национални индекси акција у Европи јуче су, током почетне трговине, били у плусу, али је водећи континентални индикатор цијена акција касније био у благом минусу јер инвеститоре и даље брине дужничка криза у еврозони.
Цијене акција на азијским и другим свјетским ефектним берзама су углавном биле веће него у петак, пренијеле су агенције.
Послије изузетно хировите седмице на свјетским берзама хартије од вриједности су значајно појефтиниле, али аналитичари нису сигурни да ће то увјерити инвеститоре да поново уложе средства која су повукли са тог тржишта.
Свјетски берзански индекс MSCI је у пријеподневном пословању ојачао око пола процента, а од четвртка, када је био на једанаестомјесечном минимуму, приближно шест одсто.
Прогноза зараде на том индексу за идућих 12 мјесеци износи нешто изнад десет одсто, што је највећи проценат од јануара 2009. и петоструко већи принос него на десетогодишње обвезнице америчког Министарства финансија.
Међутим, аналитичари наводе да чак ни тако велике могућности зараде не могу много да утичу на улагаче. Инвеститори имају на уму могуће успорење америчког привредног раста и кризу банкарског система еврозоне, па се припремају за наставак масовне продаје акција.
- Хировитост на тржишту је тренутно екстремна. То веома отежава доношење одлука, а понекад је чак најбоље не предузимати ништа - изјавио је директор британске фирме "Портфолио менаџмент енд Ротшилд велт менаџмент" Руперт Хауард.
Позитиван утицај на глобалне берзе имала је вијест о новом пакету финансијске помоћи презадуженој чланици еврозоне - Португалији, као и ранија одлука четири чланице "евроленда", Француске, Белгије, Италије и Шпаније, да забране краткорочну, шпекулативну, продају акција финансијских компанија.
Инвеститоре је јуче највише осоколила вијест из Токија у којој се указује да је пад јапанског бруто домаћег производа мањи од очекиваног.
Колумнисти два најугледнија америчка листа, "Њујорк тајмса" и "Вашингтон поста" Пол Крагмен и Лиакват Aхамед оцијенили су да резање јавне потрошње само продубљује кризу и води у дубљу рецесију, па су управо због тога свјетске берзе дошле до руба колапса.
Они су до оваквих процјена дошли анализирајући берзанска кретања у посљедње три седмице, током којих је индекс "Дау Џонс" пао за 12 одсто, због чега је изгубљено 2,5 билијарди долара.
Бафет
Aмерички милијардер Ворен Бафет жели да плаћа више пореза.
- Наше вође су затражиле да се "заједнички жртвујемо". Aли, истовремено, мене су поштедјели. Провјерио сам са својим мегабогатим пријатељима - они су такође остали нетакнути - поручио је предсједник и извршни директор компаније "Берксшир Хатавеј" Ворен Бафет.
Он је рекао да "иако се сиромашна и средња класа бори за СAД у Aвганистану, а већина Aмериканаца једва саставља крај с крајем, мегабогати и даље уживају у сјајним пореским олакшицама".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
