Афера штрудла: Србија враћа ударац
Због неиспуњавања прописаних стандарда квалитета и безбједности многе производе из Европске Уније на српским границама сачека "рампа".
Забрана ступа из истих разлога као што је недавно са тржишта ЕУ повучена штрудла са смоквама српског произвођача "Житопрерада ДМ".
Међу производима за која су прошле и ове године донијета рјешења о забрани увоза због неусаглашености са Законом о безбједности хране и пратећим прописима били су биљни чај из Пољске, мљевена зачинска паприка из Шпаније, маринирани рен из Аустрије, биљна маст из Њемачке и замрзнути спанаћ из Пољске, саопштено је данас Танјугу у Министарству пољопривреде Србије.
У Србију нису "ушли" ни замрзнута паприка и намаз сродан мајонезу из Чешке, тартар сос из Белгије, чили у праху из Холандије, печено зрно соје из Њемачке, десерт рум-плочице из Хрватске, воћни нектар из Словеније, какао прах из Аустрије и Холандије и сојина сачма из Италије.
Разлози за забрану увоза били су повишена влага и нечистоће, повишен садржај пепела, кадмијума, масти, микроорганизама, стране примјесе, истекао рок употребе, мање воћног удјела и присуство недозвољеног конзерванса, присуство салмонеле...
Инспекцијске службе Управе за заштиту биља Министарства пољопривреде контролишу сваку пошиљку хране биљног и мјешовитог порекла за коју је поднијет захтјев за увоз и у случају када се узме службени узорак он се шаље на испитивање у акредитоване лабораторије, објаснили су у Министарству.
Узорак се испитује на основне параметре безбједности, зависно од врсте хране (сировине, полупроизвод и готови производи-готова храна). Испитује се квалитет, присуство пестицида, тешких метала, микотоксина, раде се микробиолошка испитивања, као и испитивање присуства сулфонамида, антибиотика, полихлорованих бифенила...
Поред тога, испитује се и присуство генетски модификованих организама (ГМО), радиоактивност, присуство трансмасних киселина...
У Министарству пољопривреде подсјетили су да су два иста производа произвођача "Житопрерада ДМ" добијена од истих сировина узорковани и контролисани у двије лабораторије у ЕУ - у једној лабораторији резултат анализе је показао 11 микрограма, а у другој 15 микрограма охратоксина по килограму.
"Наш Правилник о максимално дозвољеним количинама микотоксина у храни је у потпуности усаглашен са европским правилником. Максимална дозвољена количина у производима добијеним од непрерађених цереалија, као и прерађеним производима од цереалија и цереалијама за непосредну исхрану људи је три микрограма по килограму", прецизирали су они.
Министарство пољопривреде објавило је у понедјељак да су са тржишта повучене произведене серије штрудле са смоквама произвођача "Житопрерада ДМ" из Новог Бечеја, на које се односила нотификација Система брзог узбуњивања о безбједности хране (RASFF) због повећаног нивоа охратоксина А.
Нотификација RASFF-а стигла је из Словеније о нивоу изнад максимално дозвољених вредности охратоксина А у производу поменутог произвођача. Пољопривредна инспекција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије је, по пријему ове нотификације, обавила контролу произвођача "Житопрерада ДМ".
Констатовано је да произвођач нема следљивост, нити успостављен систем безбjедности по принципима ХЧП-а и забрањен је даљи промет поменутог производа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
