Aфера “Aгробанка”
Београд - Због ненаплативих потраживања, крајем прошле године у “Агробанци” је уведен стечај, а из буџета су издвојена значајна средства за оснивање “Нове Агробанке”, преноси РТС.
Осим пореских обвезника, оштећени су и мали акционари, који пријете тужбом.
Из Владе стижу и најаве да би афера у вези са једном банком могла да буде расвјетљена већ до краја августа.
Иако први потпредсједник Владе Србије задужен са безбједност и борбу против корупције и криминала Александар Вучић у синоћној емисији РТС-а “Реч на реч” није прецизирао о којој банци се ради, у јавности се спекулише да је ријеч о “Агробанци”.
Акционари “Агробанке” доживјели су судбину штедиша некадашњих пирамидалних банака.
Штедишама “Дафимент” и “Југоскандик” банке држава је, додуше, послије много година, дала обвезнице, па произлази да су се мали акционари “Агробанке” више коцкали од њих.
- Није уопште спорно да је компанија пословала лоше, него то што је то лоше пословање било скривено иза финансијских извештаја који су показивали квалитетно пословање и самим тим многи инвеститори су се у складу са тим и понашали - каже Ненад Гујаничић, берзански посредник.
Мали и средњи повјериоци “Агробанке” у стечају не губе наду, јер се најављује преиспитивање кривичне одговорности пословодства.
- Велико је питање прво да ли ће бити гоњени, за шта ће бити гоњени, па тек онда можемо да дамо прецизније одговоре да поставимо питање да ли би они могли да се обештете из приватне имовине таквих лица - каже предследник Адвокатске коморе Србије Драгољуб Ћорћевић.
Међутим, правила су таква, каже Ђорђевић, да особе које су проглашене кривично - одговорним за наношење штете, могу да одговарају својом личном имовином.
За разлику од малих акционара, велики депоненти, “Хипо група” и страни инвестициони фондови, не могу да рачунају на исплату штете.
Они су најавили међународну тужбу.
- Не смемо да ризикујемо 70 милиона евра колико се прича да ће страни инвеститори покренути тужбе пред европским институцијама, већ држава мора да утврдити где је кривица настала, да предузме конкретне мере да заштити своје грађане, а и сектор без кога нема развитка, а то су стране инвестиције - каже економски консултант Владимир Круљ.
Штету због пропасти “Агробанке” већ плаћају порески обвезници. Како би спријечила домино ефекат у банкарском систему, држава је уложила 220 милиона евра у “Нову Агробанку”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
