Домови здравља широм Српске у проблему: Љекара све мање

БАЊАЛУКА - Недостатак љекара, медицинских сестара и техничара постаје један од највећих изазова здравственог система Републике Српске, а док се грађани све чешће жале на дуга чекања и отежан приступ здравственим услугама, директори домова здравља упозоравају да је кадровска слика из године у годину све неповољнија.

• Домови здравља широм Републике Српске суочавају се са све већим недостатком љекара, медицинских сестара и техничара, а највећи проблеми присутни су у службама породичне медицине и хитне помоћи.
• Бањалучком Дому здравља тренутно недостаје 49 љекара, док су ове године запослили само седам нових доктора, а на поједине конкурсе не јавља се ниједан кандидат.
• У мањим срединама ситуација је још тежа, па у Чајничу три љекара брину о више од 4.000 осигураника, док се у Приједору недостатак кадра надомјешта ангажовањем пензионисаних доктора и прерасподјелом послова.
• Директори домова здравља упозоравају да је ријеч о системском проблему и траже више специјализација, мање административних обавеза и додатне стимулативне мјере како би задржали и привукли медицински кадар, посебно у мањим локалним заједницама.
• Највећи притисак трпе службе породичне медицине и хитне помоћи, гдје одласци у пензију, преласци у друге установе и иностранство, као и слаб одзив на конкурсе, остављају све веће празнине. 

У бањалучком Дому здравља наводе да им тренутно по различитим основама недостаје 49 љекара, док су у овој години успјели да запосле свега седам нових доктора. 

- На расписане конкурсе за пријем доктора медицине често се не пријави ниједан кандидат, што јасно указује на недостатак интересовања младих љекара за рад у примарној здравственој заштити - истакли су из бањалучког Дома здравља.

Према ријечима директора домова здравља у Српској, проблем је посебно изражен у мањим локалним заједницама које све теже успијевају да привуку младе љекаре. Вршилац дужности директора Дома здравља у Чајничу Жељана Којевић каже да та установа тренутно функционише са свега три љекара у тимовима породичне медицине, од којих је један пензионер ангажован по уговору. То је, како истиче, недовољно за средину са више од 4.000 осигураника, због чега сваки одлазак љекара на годишњи одмор или боловање представља додатан изазов за организацију рада.

- Јако је тешко организовати рад и дежурства. Чим један љекар оде на годишњи одмор или боловање, настаје проблем. Тражили смо кадар преко Завода за запошљавање, али љекари углавном не желе да дођу у мање и удаљене средине - рекла је Којевићева и додала да један од њих обавља посао и педијатра и породичног љекара.

Слична ситуација је и у Приједору. Иако им тренутно недостају два љекара породичне медицине, здравствену заштиту успијевају обезбиједити захваљујући ангажовању пензионисаних доктора и прерасподјели посла међу постојећим кадром.

- Доктори опште праксе су дефицитаран кадар и зато настојимо да им понудимо максималне услове предвиђене законом. Заједно са Болницом "Др Младен Стојановић" упутићемо иницијативу граду Приједору за увођење стимулативних мјера како бисмо привукли нове љекаре - навели су из ове здравствене установе.

Предсједник Актива директора домова здравља РС и директор добојског Дома здравља Владимир Марковић каже да проблем више није изолован случај појединих установа већ тренд који захвата цијелу Српску и регион.

- Све је мање младих љекара који желе да раде у примарној здравственој заштити, посебно у породичној медицини и службама хитне помоћи. Мање средине имају све већи проблем да пронађу кадар, а недостатак ће у наредним годинама бити још израженији - упозорио је Марковић.

Додао је да ће Актив директора у наредном периоду предложити низ мјера с циљем јачања примарне здравствене заштите, укључујући измјене појединих правилника, смањење административних оптерећења и додатне стимулације за дефицитарне специјалности.

Да проблем није подједнако изражен у свим срединама показује примјер Берковића, гдје тренутно немају мањак љекара. Ипак, директор Дома здравља Горан Ћупина упозорава да је кадровска стабилност све неизвјеснија.

- За сада имамо довољно љекара и функционишемо уредно, али свједоци смо да се кадар све теже задржава. Значајну помоћ имамо од општине која обезбјеђује стимулације, плаћа смјештај и режијске трошкове како бисмо задржали љекаре - казао је Ћупина.

СИСТЕМСКО РЈЕШЕЊЕ

Без системских рјешења проблем недостатка медицинског кадра неће бити могуће дугорочно ријешити. Директори домова здравља траже више специјализација, мање администрације и додатне подстицаје за рад у мањим срединама, упозоравајући да би без нових кадрова највећи терет могли осјетити пацијенти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.