Analitičari o predstojećem sastanku Evropske političke zajednice: Sumorni hor antiruske histerije
BANjALUKA - Srbija i Republika Srpska nemaju nikakve koristi od samita Evropske političke zajednice koji će idućeg mjeseca biti održan u Pragu, a bošnjačkoj političkoj eliti to može poslužiti da još jednom rutinski iskažu svoju “odanost evropskoj zajednici naroda”. Naravno, niko to neće uzimati ozbiljno, kao ni dosad.
Stav je to sociologa i bivšeg glavnog urednika magazina “NIN” Slobodana Reljića, koji dodaje da će srpski političari, s obzirom na jasne stavove prema Rusiji i sankcijama protiv te zemlje u Pragu biti sumnjičeni i pritiskani.
- Nikakvi njihovi argumenti, pozivi na međunarodno pravo neće biti uzeti ni u razmatranje, a kamoli razumevani. A oni koliko god budu medili i zaklinjali se u “evropski put” neće zadobiti nikakvo poverenje, jer je onima tamo poznato da Srbi za takve “šarene laže” nemaju razumevanje - rekao je “Glasu” Reljić.
Podvukao je da je “Evropska politička zajednica” ideja bez ideje.
- To je neka vrsta trivijalizacije alhemije. Alhemičari su vazda tražili kamen mudrosti da bi pomoću njega obično kamenje pretvarali u zlato ili srebro. Makron je karikatura alhemičara. Čovek koji ne može da vlada svojom zemljom, zna rešenja za kontinent. Sačuvaj nas bože - smatra Reljić.
Podvukao je kako sve ovo jasno potvrđuje da će najavljeni skup u Pragu biti pretvoren u sumorni hor antiruske histerije.
- Glavna zvezda ove predstave neće biti Makron nego glumac Volodimir Zelenski. Kad ovaj lik uzvikne “Slava Ukrajini” sav okupljeni politički (polu)svet, licemerno će ustajati i aplaudirati. Naravno, političari sa zapadnog Balkana, Moldavije, Gruzije, Jermenije i drugih ljubitelja “evropskog puta” da bi opravdali putne troškove naći će u tome razne naznake da ih EU čeka - rekao je Reljić.
Naglasio je da je problem konstruktora Evropske političke zajednice to što ih ne interesuje narod ni u jednoj zemlji.
- Da izađete na ulice i pitate šta je to i šta od toga očekuju, od Portugala, preko Irske, Poljske, Turske, Srbije i BiH ljudi bi mislili da je to “skrivena kamera”, ali glupa i neduhovita. Pored toliko besmislenih i nesvrhovitih organizacija koje su im za vratom, dok oni ne znaju da li će moći da zagreju sobu ili kupe hranu, neko im nudi još jednu, a iz čijeg imena ne možeš da razaznaš ni čime bi se bavila. Dobro, trošile bi birokrate neke budžetske pare, ali zašto to rade ne bi ni oni sami znali objasniti - zaključio je Reljić.
Istog stava je i politički analitičar Filip Matić koji je podsjetio da smo svjedoci da su se i u prethodnom periodu stvarale platforme i ideje kako bi se produžio put pojedinim zemljama u procesu pristupanja u EU.
- Tako da ni taj događaj u Pragu ne predstavlja ništa drugo. To je u stvari kratki povodac na kojem žele da drže zemlje jugoistočne Evrope koje nisu članice. Na tom događaju, naravno, pokušaće se suzbiti ruski uticaj u zemljama Evrope koje nisu u EU. Tako da je to u stvari samo igra, kojom bi trebalo da se da nada balkanskim zemljama da su bliže EU - rekao je Matić “Glasu”.
Podvukao je da je ovaj samit u Pragu igranka koja bi samo trebalo da stvori privid određene situacije, a ne zapravo da stvori jednu činjeničnu situaciju koja bi bila dobra po zemlje koje su kandidati za EU ili onih koje izražavaju želju da pristupe toj zajednici.
Matić je podvukao da i da na kraju sigurno sve zemlje koje ne podrže ideju koja će biti predstavljena u Pragu mogu očekivati određene sankcije.
- Kada god su se zemlje protivile politici EU koje su na putu ka toj zajednici vidjeli smo da je sve išlo od negodovanja, preko preporuka kako to nije dobro, do direktnih upozorenje kako će snositi određene posljedice jer nisu podržali njihove stavove. To je nasilna politika zemalja koje vode EU, prije svega Njemačka, ali i Francuska u nekoj manjoj mjeri - kazao je Matić.
U Pragu će 6. oktobra biti održan samit Evropske političke zajednice, na inicijativu francuskog predsjednika Emanuela Makrona i predsjednika Evropskog savjeta Šarla Mišela. Njemački kancelar Šolc podržao je projekat Evropske političke zajednice, uz ogradu da on ne može da bude zamjena za proširenje EU.
“Klub odabranih”
Samit u Pragu trebalo bi da za istim stolom okupi članice EU i one zemlje koje nemaju ili ne žele perspektivu članstva, pružajući platformu za redovnu debatu o pitanjima od zajedničkog interesa za cijeli kontinent, od bezbjednosti i energetike, do klimatskih promjena i povezanosti. Uz pozive zemljama zapadnog Balkana na samit su pozvali i Veliku Britaniju, Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju, Tursku, Azerbejdžan i Izrael. Evropska komisija dala je punu podršku za stvaranje nove zajednice, navodeći kako je ovo jedan od načina da se dopre do zemalja Evrope izvan procesa pridruživanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
