Tunberg: Apsurdno je da se ovdje slušaju oni koji izazivaju klimatske promjene

 Na početku, aktivisti su zahtjevali da se odmah prekine iskopavanje nafte, gasa ili uglja, jer se time krši, kako su naveli, ljudsko pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu i prava autohtonog stanovništva, javio je Rojters.
    Nakon toga, Tunberg je istakla da je apsurdno da se u Davosu slušaju ljudi koji najviše izazivaju klimatske krize, a ne oni "na prvoj liniji fronta".
    "Čini se da se oslanjamo na ove ljude da reše naše probleme", kaže Tunberg, iako su "pokazali da daju prednost kratkoročnoj pohlepi i korporativnoj pohlepi". "Bombardovani smo porukama ovih ljudi, odgovornih za uništenje planete", rekla je ona. 
    Na pitanje da li misli da bi zemljama u razvoju trebalo dozvoliti da koriste fosilna goriva, ona je rekla da je termin pogrešan, jer oni "nisu nedovoljno razvijeni", već "preterano iskorišćeni".
    Prema njenim riječima, klimatska kriza je u stvari "kumulativna kriza", jer emisije koje izazivaju klimatske promjene ostaju dugo u atmosferi.
    "Koreni krize su razmišljanje da su neki ljudi gori od drugih. Čini se da zbog toga žrtvujemo ljude, a to zapadnom svetu daje još veću odgovornost, jer pravičnost mora biti u srcu klimatskih akcija", rekla je ona.
    Njemačka aktivistkinja Luisa Nojbauer upozorila je da se era fosilnih goriva neće završiti sve dok industrija fosilnih goriva bude određivala pravila.
    Ona je podsjetila da je njemački kancelar Olaf Šolc juče u svom specijalnom obraćanju u Davosu rekao da budućnost ide dalje od obnovljivih izvora energije, ali da je zaboravio da kaže da budućnost ne pripada fosilnim gorivima
    Helena Gvalinga, iz Ekvadora, objašnjava da dolazi iz autohtone zajednice u amazonskoj prašumi, koja je decenijama gledala kako se seče njihova šuma.
    "Potpuno je suludo" što to dozvoljavamo. U Davosu ima ljudi koji to podstiču kroz ulaganje u industriju fosilnih goriva. Ovo je kriminalno ponašanje", rekla je ona.
    Aktivistkinja Vanesa Nakate iz Ugande rekla je da je klimatska kriza evidentna u oblastima koje su njome najviše pogođene.
    "Na tim mestima ljudi protežu sredstva za život, držeći se za svoje živote i pokušavaju da izdrže još jednu nedelju, drugi dan, sat i minut. Klimatska kriza prevazilazi statistiku. Reč je o ljudima. Postoji nepovezanost između onoga o čemu se razgovara i onoga što se dešava na terenu", rekla je ona.
    Direktor Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birol izjavio je da nedostaje politička volja za rešavanje klimatske krize, a da je njegovo pojavljivanje na današnjoj debati znak poruke koju želi da pošalje svijetu.
    On je objasnio da je energetska industrija odgovorna za 80 odsto emisija koje izazivaju klimatske promjene.
    "Ukoliko ne transformišemo energetski sektor, čineći ga čistim i sigurnim, ne možemo postići klimatske ciljeve. Moramo da zadržimo povećanje temperature na 1,5 odsto. To znači da moramo da pređemo na čistu energiju, a čarobna reč je investicija", rekao je on.
    Naglasio je da kapitala ima dovoljno, ali da nedostaje politička volja.
    "Imamo dovoljno sunca, dovoljno vetra, a raste i sektor električnih automobila. Ali nažalost, tranzicija se ne dešava tempom koji treba da vidimo, posebno u zemljama u razvoju", rekao je Birol.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.