Bojana Milanović, glumica, za “Glas Srpske”: Bilo je izazovno upoznati i odigrati Kraljicu sevdaha

 Rekla je ovo za “Glas Srpske” glumica Bojana Milanović otkrivajući da joj je uloga u komadu “Pevanje i ćutanje Sofke Nikolić”  po tekstu Milivoja Mlađenovića, a u režiji Sonje Petrović, najzahtjevnija uloga u karijeri. Komad Gradskog pozorišta Semberija ovih dana treba da bude izveden na “Danima Srpske u Srbiji”, a talentovana glumica ističe da je bilo izazovno raditi na liku Sofke iz potrebe da dočara njen umjetnički i privatni lik.

- Počeli smo sa istraživačkim radom, jer o Sofki se malo zna, zaboravljena je, nažalost, rano se povukla iz javnog života i prestala da peva. Potom  smo imali  muzičke probe, izbor pesama i obradu istih. Zatim su usledile probe u GP Semberija sa ansamblom. Bilo je izazovno upoznati, razumeti i odigrati Sofku. Rediteljka Sonja, zajedno sa autorskim timom, je dobro znala šta želi da kaže i odlično nas je vodila, tako da je meni proces bio dirljiv, značajan i pun osećaja za Kraljicu sevdaha - rekla je Milanovićeva.

GLAS: U pitanju je prilično kompleksna uloga, sa pjevanjem i plesom  te određenom istorijskom epohom u sebi, u koju je potrebno ući sa distance od 100 godina,  što je svakako bio veliki izazov u glumačkom pogledu?

MILANOVIĆ: Prvi put sam poželela da eksperimentišem u procesu na ovaj način i da se bavim imitacijom, iako to nije svojstveno kada se radi ovako nešto, ja sam želela da probam. Sonja je imala poverenja i složila se da krenemo odatle. Naravno da je to bila samo početna tačka i da se u toku procesa razvijala moja kreacija Sofke. Negde smo se srele, a onda sam i sama pronašla ono što me inspiriše i što me dotiče. Ali ono što je bilo krucijalno za ovu ulogu jeste razumeti zašto je Sofka zaćutala i koliko je osećaj krivice zbog smrti ćerke Mariole na nju imao uticaj. Meni kao glumici je tada bilo jasno i logično zašto je svoj dar ugušila i povukla se u samovanje. Iako je postojala vremenska distanca od 100 godina, iako je to muzika i način pevanja koji nam nije blizak, ipak duša, energija i bol koju je Sofka imala mi smo prepoznali i pokušali da otelotvorimo na sceni.

GLAS: Lik Sofke je u mnogo čemu kompleksan, pogotovo ta linija njene griže savjesti koja se javlja kao posljedica posvećenosti karijeri kao prioritetu, pa sve do njenog duhovnog pada, kada biva slomljena raznoraznim samokažnjavanjima i samoprekorima shvativši da nije dovoljno vremena provodila sa svojom  kćerkom, što će na kraju zvijezdu sevdaha pretvoriti u tragičnu ličnost. Koliko je bilo teško nositi se sa emocijama ove predstave?

MILANOVIĆ: Meni je ova uloga i ova predstava izuzetno dirljiva. Osetiti tu snagu emocija na sceni je za glumca neverovatno iskustvo, pogotovo što se danas u pozorištu ne srećemo često sa tim. Ima mesta u predstavi kada ni sama ne mogu da se suzdržim, kada me ta njena priča svaki put iznenadi i iznova potrese, kada otkrivam nove sadržaje igrajući je, e to je suština kojoj težimo.

GLAS: Sa rediteljkom Sonjom Petrović ste sarađivali na komadu “Ko je ubio Dženis Džoplin”, a sudeći po rezultatima i pohvalama na račun oba komada, jako dobro funkcionišete zajedno?

MILANOVIĆ: Sada je već skoro decenija da Sonja i ja radimo na raznoraznim projektima zajedno. Dobro se poznajemo. Tačno znam šta hoće, nekad kada i ne kaže do kraja indikaciju. Ovaj proces je bio kruna našeg rada, bar sam ja to tako videla, jer smo zaista funkcionisale odlično, sa Sonjom je divno raditi, ali nije uvek lako, ona je zahtevna rediteljka, “izvlači” najviše iz glumaca, to možda i ne prija uvek svakom, meni prija i volim tako da radim, jer i ja uvek tražim više od sebe. Ona uvek ide srcem, retki su danas takvi ljudi u našem poslu, pa i u bilo kom drugom poslu. Sada je sa Sonjom i sjajan autorski tim. Ovo je bio prvi put da i sa njima sarađujem, to su Irina Somborac, Jovana Rakić, Nenad Kojić. Mnogo je važno da su tu svi za predstavu, osećala sam veliku podršku i poverenje, to je za ovako velike uloge nama glumcima vrlo značajno.

GLAS: Sa ove strane Drine igrali ste i u komadu “Hasanaginica”, komadu koji traje vijekovima i koji intrigira pozorišne stvaraoce i publiku ovog vremena. U čemu je iz glumačke vizure gledano tajna trajanja ovog komada?

MILANOVIĆ: Pre svega, hvala GP Semberija, jednom mladom pozorištu, koje me već drugi put poziva da radim kod njih, tamo se stvarno osećam kao kod kuće. Hasanaginica je za mene jako važna uloga, jer sam je radila za prijemni ispit i poželela sam da je nekad u karijeri odigram. Ova narodna balada će, na našu sreću i na našu žalost, biti uvek aktuelna i intrigirati. Glumački gledano ovaj komad traje, jer je univerzalan i priča o temama koje nikad ne zastarevaju, a to je svakako ljubav, položaj žene kroz vekove, pa i danas i, naravno, večito pitanje ko je u pravu i da li je moglo drugačije.

GLAS: U posljednje vrijeme se dosta snima u Srbiji, iz dana u dan čujemo da izlazi neki novi film ili serija. Kakvo je Vaše mišljenje o toj vrsti hiperprodukcije koja je ovladala našim prostorima i koliko se to odražava na glumački poziv i samu pozorišnu scenu?

MILANOVIĆ: Što bi rekao Čehov: “Bez pozorišta se ne može”.

GLAS: Radite u Srpskom narodnom pozorištu Novi Sad, teatru bogate istorije i ugleda na umjetničkoj sceni. Kakve planove imate za ovu godinu i gdje Vas publika može gledati kada je scena u pitanju?

MILANOVIĆ: Pored SNP-a radim i na Akademiji umetnosti Novi Sad kao asistentkinja Jasni Đuričić, mojoj profesorki, igram u predstavi “Sladoled” Pozorišta mladih, “Gidionov čvor” GP Bečej, “Ručni rad”. Na sceni matičnog pozorišta “Ko je ubio Dženis Džoplin?”, “Kod večite slavine”, “Skupljači perja”, “Bila jednom jedna zemlja”, “Krvave svadbe”. Šta se novo sprema ove sezone, još ne znamo, i sama se nadam nečemu zanimljivom.

Nagrade

GLAS: Predstava nikog ne ostavlja ravnodušnim, što dokazuje i nagrada na festivalu pozorišta Republike Srpske “Ljubica” u Gradišci, gdje je osvojila nagradu kao najbolja predstava festivala, a Vi ste proglašeni za najbolju mladu glumicu. U čemu je tajna uspjeha ove predstave?

MILANOVIĆ: Nagrada “Ljubica” mi zaista mnogo znači, jer je i prva za ulogu Sofke, naravno i zato što nosi ime prve glumice u BiH, ali mi posebno znači što je i ova predstava osvojila nagradu za najbolju na istom festivalu, to je samo dokaz da smo ispričali priču o ovoj muzičkoj divi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.