Radikalnim reformama do završetka tranzicije
BEOGRAD - Svi građani Srbije tokom dosadašnjeg dela tranzicije na neki način su bili gubitnici. Srbija treba da obavi radikalne društvene reforme, da bi završila tranziciju i otpočela proces dostizanja standarda kakvi vladaju u razvijenim evropskim zemljama.
Ovo je za Tanjug izjavio predsjednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Dragan Đuričin i dodao da "deo Evrope možemo biti samo ukoliko budemo imali približno slične performanse kao Evropa".
- Tranzicija, kao radikalna reforma, uvek izaziva smanjenje privredne aktivnosti, zbog prestrukturiranja privrede u određenom periodu, ali kada se institucionalnim reformama obezbedi reindustrijalizacija, onda zemlje koje su u tom procesu, ne samo da dolaze do nivoa pre tranzicije, nego ga daleko prevazilaze - kazao je Đuričin.
Đuričin je ukazao na činjenicu da su gotovo sve zemlje istočnog bloka, u periodu od 1996. do 2005. godine, sa izuzetkom nekoliko država zapadnog Balkana, prešle predtranzicioni nivo i došle do 110, 115, pa i do 150 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), prije otpočinjanja tranzicije 1990. godine.
- Poznato je da je, recimo, produktivnost rada u tim zemljama dugi niz godina rasla brže nego u "staroj" Evropi, što znači da su reforme dale odgovarajuće rezultate. Nažalost, u Srbiji reforme ne daju rezultate - rekao je Đuričin.
Još je ukazao da je, između ostalog, pokazatelj lošeg stanja naše privrede - visoka stopa nezaposlenosti, koja u ovom trenutku premašuje 20 procenata od radno aktivnog stanovništva.
- Broj nezaposlenih je u proteklih deset godina povećan za 300.000. U tom periodu broj zaposlenih pao je sa 2.100.000 na 1.800.000 - precizirao je Đuričin.
On je izjavio da je spoljni dug Srbije u periodu tranzicije drastično uvećan, na 23,6 milijardi evra, a BDP po glavi stanovnika u Srbiji je pet puta manji od prosjeka u 27 zemalja Evropske unije.
- Srbija ima, u poređenju sa članicama EU, nešto bolje pokazatelje u oblasti standarda potrošačke moći - oko 31 do 32 procenta od proseka u Uniji, naveo je Đuričin.
Kao veliki problem Đuričin navodi i činjenicu da je Srbija svoje prihode od privatizacije i ulaganja kroz strane direktne investicije uglavnom potrošila.
- Nešto je u deviznim rezervama, ali uglavnom je potrošeno. To je negde oko 15,6 milijardi evra za poslednjih deset godina - precizirao je Đuričin.
Nezaposleni
Đuričin je posebno ukazao na problem nedostatka posla među mladom generacijom, gdje stopa nezaposlenost iznosi 50 odsto.
- To je možda najveća patologija koja nam se desila, jer ako ljudi nemaju priliku da rade posao za koji se školuju, to je najveći strateški gubitak. U krajnjem slučaju, ova generacija pravi još jedan problem - ona pravi gubitak budućim generacijama, jer permanentno troši više nego što proizvodi - rekao je Đuričin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
