Свјетско првенство у Катару у бројкама: Ево зашто ће надмашити све претходне Мундијале

Ипак, катарска "фудбалска чаролија" надмашиће све претходне Мундијале и ми вам доносимо 10 кључних бројки уочи почетка смотре најбољих.

Организација Мундијала у Катару коштаће, према извјештају фирме Front Office Sport, невјероватних 220 милијарди евра, што је пет пута више од посљедњих седам турнира заједно. Укупни трошкови су срушили рекорд који је претходно држао Бразил, гдје је организација СП-а коштала 15 милијарди евра.

Изградили су шест потпуно нових стадиона, а на сваком има ултрамодерни климатизирани систем за заштиту навијача и играча од врућине, а само је изградња стадиона Ал Баyт (60.000 капацитет) коштала три милијарде еура, три пута више од стадиона Стаде де Франс у Паризу, који је изграђен за потребе СП-а у 1998. године.

Осим стадиона, Катар је кренуо у велике друге инфраструктурне пројекте, градећи зрачну луку, три подземне жељезнице и један потпуно нови град - Лусаи, у којем су направљени хотели, голф терени и луксузна марина, а ти трошкови су искључени из процјене о укупним трошковима турнира.

Сви стадиони налазе се у радијусу од најдаље 55 километара од главног града Дохе, а то је био кључни аргумент који је катарска влада изнијела у понуди за организацију првенства, наводећи да су сви објекти лагано доступни.

Стадион 974 добио је име по броју рециклираних бродских контејнера који су кориштени за његову иградњу, а с капацитетом од 40.000 сједећих мјеста, стадион ће бити растављен након СП-а и поновно састављен како би угостио спортске догађаје на неком другом мјесту, иако наредна дестинација није тачно прецизирана.

За турнир је укупно доступно 3,2 милиона улазница, од чека ће трећина бити додјељена спонзорима и превозницима, а према ФИФА-иним бројкама, продаја улазница је достигла цифру од 2,89 милиона евра до 17. октобра. Земље које су купиле највећи број су, редом: Катар, САД, Саудијска Арабија, Велика Британија, Мексико, УАЕ, Аргентина, Француска, Бразил и Њемачка.

Средином октобра, власт у Катару је рекла како је запримила између 1,5 и 1,7 милиона захтјева за картице Hayya, које су иначе потребне за приступ стадионима и бесплатном јавном првозу. Иако је број нижи од три милиона навијача који су били на СП-у у Русији, свакако да ће ово бити велики логистички изазов за Катар, државу у којој живи само три милиона становника.

Недостатак смјештајног капацитета у Катару значи да ће укупно 168 чартер летова превозити навијаче из сусједних држава сваког дана Свјетског првенства, а то укључује 60 дневних летова из Дубаија, 48 из Омана, 40 из Ријада и Једаха, а 20 из Кувајта. У међувремену, Ер Франс ће привремено обновити летове из Париза за Доху, први пут након 27 година, с три до шест летова седмично.

За ужитак на Свјетском првенству у Катару потребно је издвојити у просјеку 6.000 евра за покривање трошкова превоза, смјештаја и улазница, а то је два до три пута више од буџета који је био потребан за праћење Свјетског првенства у Русији.

Организатори турнира наводе да ће Катар у коначници профитирати од организације овог такмичења близу девет милијарди евра, а бројка се темељи на процјени Катара о трошковима организације догађаја. Организација СП-а у Русији 2018. године је донијела профит овој држави од 12,5 милијарди евра.

Током Свјетског фудбалског првенства у Катару ће бити испуштено 3,6 милиона тона CО2 у атмосферу, међутим, невладине организације кажу да је та бројка знатно већа и да организатор покушава сакрити стварну процјену ових података.

Према извјештају Гардиана, више од 6.500 радника из Индије, Пакистана, Непала, Бангладеша и Шри Ланке је преминуло током градње инфраструктуре за СП, а која је почела 2010. године, преноси Кликс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.