Првенство контроверзи и великих нада

Критике и дебате због одржавања Свјетског фудбалског првенства у Катару не јењавају ни како се приближава почетак једног од највећих планетарних спортских догађаја. Док многи указују на експлоатацију мигрантских радника и законе усмјерене против хомосексуалаца у конзервативној муслиманској земљи, предстојећи Мундијал је у фокус ставио лошу ситуацију с људским правима у Катару. Негодовања због одржавања почела су још прије 12 година, када је Свјетска фудбалска федерација тајним гласањем одлучила да организацију додијели малој, али пребогатој нафтној држави. Критичари, међу којима су навијачи, играчи и борци за људска права, указивали су да Катар није погодан за долазак више од милион навијача из цијелог свијета. Њемачки фанови чак су позивали на бојкот првенства. Навијачи Борусије из Менхенгладбаха поставили су огроман натпис “ФИФА мафија”, у Дортмунду је писало “Бојкот Катара 2022”...

Међутим, ово није први пут да највећи свјетски спортски догађај организује режим проблематичне репутације. Друго првенство је одржано 1934. у Италији Бенита Мусолинија. Ипак, посљедњи пут када је турнир изазвао тако гласне позиве на бојкот као сада, било је 1978. године када је игран у Аргентини, којом је тада владала војна хунта.

Једина земља која је јавно разматрала бојкот првенства у Катару била је Норвешка, али је ипак на гласању у националној фудбалској федерацији превладао табор који је био за учешће. У сваком случају, неколико мјесеци касније је читаво разматрање било излишно пошто Норвешка није успјела да се квалификује.

Када је организација додијељена Катару, многи су посумњали на корупцију, указујући на питања како је тако мала земља без спортске традиције, без учешћа на досадашњим турнирима могла да добије тако важан догађај. Ипак, не постоји јасан ланац доказа који повезује катарске власти с неприкладним дјеловањем или корупцијом с циљем добијања организације. Свјетско првенство обично се одржава у јуну и јулу, али просјечне температуре у Катару у то доба године износе око 41 степен Целзијуса, а могу да достигну и 50 степени - што је претопло да би се безбједно боравило напољу, а камоли играо фудбал најмање 90 минута. Током процеса кандидатуре Катар је обећао напредну расхладну технологију за стадионе, терене за тренинг и зоне за навијаче. Ова технологија требало би да спусти температуру на 23 степена. ФИФА је 2015. године донијела одлуку да турнир ипак буде одржан у зиму.

Распоред

Недјеља

Катар - Еквадор (17)

 

Понедјељак

Енглеска - Иран (14)

Сенегал - Холандија (17)

САД - Велс (20)

Иначе, Катар је утрошио око 220 милијарди долара да би од нуле изградио огромну инфраструктуру потребну за турнир тог обима - нове путеве, метро, десетине хотела и седам нових стадиона. Такав огроман грађевински пројекат је скренуо пажњу на стање радничких права у Катару, гдје 85 одсто од три милиона становника чине страни радници, са значајним удјелом мигрантских радника из сиромашних земаља у Африци и Азији. И прије почетка радова групе за људска права су документовале злостављања миграната и тешке услове у којима живе и раде. Прошле године британски лист “Гардијан” је открио да је око 6.500 радника с југа Азије умрло откако је Катар добио Свјетско првенство, а Катар није истражио узрок смрти већине радника. Откад је добио Мундијал, Катар је промијенио законе о раду, увео минималну плату која је виша од просјека у већем дијелу региона. Катару је такође стало до мњења на Западу, па је 2017. најавио реформе у систему рада, што је наишло на похвале и из Међународне конфедерације синдиката. “Аменсти интернешнел” каже да је сљедећи корак да ФИФА и Катар направе фонд за накнаду од најмање 440 милиона долара - колико је укупно одвојено и за награде - да се плати експлоатисаним радницима.

Када је спортски аспект приче у питању, имаће се шта видјети. На овогодишњем Мундијалу ће посљедњи пут на свјетским првенствима играти неколико фудбалера који су обиљежили посљедње двије деценије ове игре. Прије свих, ово ће бити опроштајни Мундијал за Кристијана Роналда и Лионела Месија, којем је он посљедња прилика да се можда и устоличи као најбољи фудбалер свих времена уколико коначно освоји Свјетско првенство. Осим њих двојице, свој посљедњи “мундијалски плес” ће извести и Роберт Левандовски, Луис Суарез, Лука Модрић, Дани Алвеш, Мануел Нојер и Томас Милер. Неки су ускраћени за мундијалску причу, јер се њихове селекције нису квалификовале, и то Ерлинг Халанд, Златан Ибрахимовић, Ђиђи Донарума, Мохамед Салах... Неки су, нажалост, повријеђени: Садио Мане, Нголо Канте, Пол Погба, Жоржињо Вајналдум...

Неколико је фаворита за “богињу” - Бразил, Аргентина, Француска, Белгија, Енглеска... Своју шансу виде и “орлови”. Селекција коју води Драган Стојковић (рачунамо и бившу Југославију), ваљда први пут у историји отишла је на највећу смотру фудбала без трзавица, са консензусом око селектора, играча који су на списку и испраћена с надом да ће се вратити у земљу на једну од највећих српских слава, Никољдан, 19. децембра, дан послије великог финала. А сви знате шта то значи... Капитен Душан Тадић је поручио да их бодримо, гледамо и уживамо. Вјерујемо му и држимо им палчеве. Нека игре почну!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.