Немања Шиндрак, Бањалучанин у Бечу, за "Глас": У 75. минуту престаје пјесма Рапидових фанова и креће аплауз

БЕЧ – Велики број људи из Бањалуке, односно Републике Српске и генерално са простора бивше Југославије живи и ради у Бечу. Један од њих је и Немања Шиндрак, некадашњи новинар Радија Републике Српске.

Непуне двије године наш дојучерашњи колега борави у главном граду Аустрије и ради у угоститењству. Истиче да је задовољан условима и генерално животом у Бечу. 

Немања је и велики навијач Борца. Читав живот је је уз "црвено-плаве".

- Овдје сам са супругом, лијепо смо се снашли. Обрадовао сам се кад сам видио да је мој Борац извукао Рапид. Та вијест ме вратила у дјетињство када сам пред крај основне школе са друговима кренуо на утакмице Борца. Не само на "Градском стадиону", већ и на гостовања – присјетио се Шиндрак у разговору за "Глас Српске" и додао: 

- Карте сам купио "онлајн". За ову утакмицу, на тај начин, могле су се купити максимално двије карте, уз остављање података, вјероватно зато што је пуно наших људи овдје - мораш оставити податке. Да би карте купио онлајн,  потребно се регистсторвати на сајт Рапида, фактички бити члан Бечлија – објаснио је Шиндрак

Признаје да једва чека меч.

- На утакмицу ћу ићи са друштвом. Има нас десетак другара који ћемо бити уз Борац, а знам још наших људи који ће бодрити "великана". Гледао сам све европске утакмице Борца ове сезоне, трудио сам се да испратим колико сам могао. Пратио сам и Рапид, десетак пута сам их гледао ове сезоне, против Копехагена, Браге, Трабзона, у првенству против Штурма..."Зелено-бијели" су у лошој форми, играју од сјаја до очаја. Реално Рапид јесте фаворит, али мислим да Борац може проћи. Овдје сви очекују сигуран пролаз Рапида, који је најпопуларнији клуб у земљи. Фудбалска култура, овдје, другачија је у односу на нас. На стадиону можете видјети комплетне породице, али и оне најватреније навијаче, који праве сјајну атмосферу – истакао је Шиндрак.

За крај открио нам је једну специфичност по којој су познати (само) навијачи Рапида. 

- У 75. минуту њихови навијачи престају пјевати и сви почињу да аплаудирају. На тај начин дају играчима на зање да је остало још 15 минута до краја утакмице. Све ово води корјен од прије 100 година кад није било семафора, кад играчи нису знали колико има до краја меча. То је традиција коју су очували до данас и ваљада су једини на свијету који то раде – закључио је Шиндрак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.