Страни језици више нису баук

Сваки Европљанин би, осим свог матерњег језика, требало да говори још два језика. Тако барем гласи званични циљ Европске уније иза којег стоје и шефови држава и влада чланица. Међутим, овај циљ је очигледно преамбициозан, а стварност изгледа потпуно другачије.

Према једном испитивању Европске уније, свега половина грађана ове заједнице држава влада једним страним језиком. Тестови спроведени међу четрнаестогодишњим ученицима показали су да само 42 одсто младих заиста влада једним страним језиком.

Учење страних језика у Републици Српској

Када је у питању учење страних језика у Републици Српској, млади се највише базирају на учење енглеског и њемачког језика. Послије ових језика, уче и италијански, шпански и француски језик, док егзотичне језике попут јапанског, кинеског или неког другог мање атрактивног језика код нас тек "откривају" у школама језика.

У Омладинској организацији "Здраво да сте" у Бањалуци су рекли да често организују курсеве страних језика за које има приличан број заинтересованих. Највише заинтересованих је за енглески и њемачки језик, међутим, све је више оних који се интересују за језике као што су италијански, шпански, француски, али и руски.

- Имамо различите врсте курсева, од класичних за почетнике, до оних који желе да науче више или да усавршавају и надограђују оно што већ знају из неког од језика. Групе чине десет до 15 људи различитог животног доба. Међутим, то не представља никаква проблем, јер је циљ свима исти - научити страни језик - рекли су у овој омладинској организацији.

Истакли су да су мотиви њихових полазника различити. Тако сежу од личног образовања, преко потребе знања страног језика због посла, а неки желе да знају основу неког страног језика да када оду у земљу тог говорног подручја, могу да се споразумију.

Славимо разноликост

На листи земаља са највећим процентом грађана који владају неким страним језиком је Луксембург, гдје 99 одсто грађана течно говори неки страни језик. Затим слиједе Шведска и Малта, гдје више од 80 одсто грађана влада једним страним језиком, углавном енглеским. На дну љествице су Французи и Британци.

У Републици Српској највише уче енглески језик, а једна од школа која организује курсеве енглеског језика је "Кембриџ центар" у Бањалуци.

- Број полазника у нашој школи у Бањалуци је већ неколико година константан, док је у пословницама широм РС ситуација различита. Енглески језик махом уче дјеца и тинејџери, међутим, не треба занемарити чињеницу да и студенти и одрасли исто тако похађају курсеве - рекао је директор наставе у "Кембриџ центру" Срђан Грбић и додао да су разлози учења енглеског језика различити од образовања, живота у иностранству, посла, до личног усавршавања и сатисфакције.

У Француској свега 14 одсто грађана влада енглеским. С друге стране канала ситуација је још гора, само што је овај пут у питању француски којим влада свега седам одсто Британаца.

При том је Европска унија поносна на своју културну разноликост којој је једна од главних одлика равноправни третман 24 службена језика.

- У Европској унији имамо 24 службена језика и више од 60 регионалних језика мањина. Желимо да славимо ову разноликост. Међутим, истовремено желимо и ученике и одрасле да охрабримо да више времена инвестирају у учење језика - каже Денис Ебот, портпарол европског повјереника за културу Андруле Василију.

И Савјет Европе подржава језичку разноликост која "може допринијети бољем разумијевању међу различитим културама".

Школа није најбоље мјесто за учење језика

Овог постулата се држе и у Европском центру за стране језике у Грацу, које подржава чланице Савјета Европе при образовним пројектима учења страних језика. Шеф ове установе је Пољак Валдемар Мартињук, који је и сам жив примјер за оно за шта се установа на чијем је челу залаже.

Лингвиста, осим њемачким, влада и руским, шведским, енглеским, француским и однедавно и македонским језиком. При том је љубав према језицима почела све само не идилично. У основној школи је настава њемачког била прави баук за ученике. Иначе, Мартињук није баш одушевљен када говори о школама као мјестима гдје се уче страни језици.

- Школе нису баш увијек најбољи посредници између различитих језика. Учење језика би заправо требало по својој природи да буде пријатан и забаван процес. Али језици обично присједну када се претворе у класичан наставни предмет - примјећује Мартињук.

Забава и задовољство

Портпарол Ебот, Британац, као представник ЕК, наравно, говори и француски, али и помало пољски, њемачки, грчки па чак и велшки. Велшки је, попут баскијског или окситанског, један од језика мањина.

Но, не само ови језици, него и многи мањи језици већина у појединим чланицама муку муче у борби против све јачег утицаја енглеског.

У институцијама Европске уније важнији списи се додуше преводе на све службене језике ЕУ, али у свакодневици је енглески на првом мјесту. Али упркос томе и Ебот и Мартињук су сигурни да ће мање заступљени језици опстати, па чак и добити на важности.

- На тржишту рада се често више посебно не истиче потреба познавања енглеског, јер се то само по себи подразумијева. Али зато се траже мање популарни језици за специфичне потребе - каже Мартињук.

- Шпанска компанија која жели да продаје на примјер у Њемачкој не може само да се поузда у енглески - рекао је Ебот.

Обојици је важно да се учење страних језика не схвати само у контексту тржишта рада.

Бањалучанка Драгана Савић једна је од ријетких која се опробала у учењу једног од најтежих језика у свијету - кинеског. Драгана, иначе, течно говори енглески и њемачки, док шпански говори дјелимично. На учење кинеског језика одлучила се из чисте радозналости и љубави према језицима.

- Кинески језик ми је изузетно занимљив, прво због знаковног писма које је, па могу рећи, јединствено, до изговора који ми звучи тако примамљиво. Кинески сам уписала пред крај средње школе и учим га већ четири године. Имам жељу да га научим говорити, иако је јако тежак за савладавање - рекла је Савићева и додала да зна доста кинеског језика, али не довољно да би разговарала са Кинезима.

Учење језика мора да причињава задовољство и да буде забавно и само тако ће Европљани убудуће говорити и језицима својих комшија.

Њемачки уче због запослења

Интензивније учење њемачког језика у Републици Српској кренуло је у посљедње вријеме због веће понуде различитих послова у земљама тог говорног подручја. У "Глоса" центру Бањалука рекли су да за учење њемачког језика влада велика заинтересованост.

- Код нас постоје специјални курсеви за медицинске раднике који одлазе да раде у земље њемачког говорног подручја због чега постоји велика заинтересованост за овакве курсеве - рекли су у "Глоса" центру и додали да организују ГТ испите који су једини званично признати у Аустрији и Њемачкој. Њемачки језик је послије енглеског други страни језик који се најчешће учи у РС.

Јапански језик све популарнији

Школа страних језика "Марко Поло" у Бањалуци једина је на том подручју која организује курсеве егзотичних језика као што су јапански, норвешки и ускоро шведски језик. Директор школе "Марко Поло" Зоран Ракић рекао је да тренутно курс јапанског језика похађа око 80 полазника.

- Претходне године имали смо стипендију фондације "Наоко" гдје је било око 160 полазника на јапанском језику. Разлог за учење овог језика су цртани филмови, јапанска музика и популарност која се стиче у друштву познавањем тако несвакидашњег језика на овом подручју. Затим, доста људи бави се јапанским борилачким вјештинама и то је један од разлога учења овог језика, као и љубав према језицима или нека врста хобија - рекао је Ракић и истиче да је изненађен нивоом знања полазника овог курса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.