Смеће поједе на тоне хране

Нема тачних података колико се хране баца, али размислимо само колико хљеба се свакодневно баца у домовима и пекарама. То је производ који никако не би требало да иде у смеће, јер се може искористити за прженице, брускете или као дио хране за живину и стоку.

Производе са ограниченим роком трајања неопходно је куповати у мањим количинама, јер само бацање хране значи и бацање великих свота новца.

Свјетски стручњаци упозоравају да сваког дана бацамо половину од укупне количине произведене хране на планети,  што износи двије милијарде тона хране.

Бацање хране

У бившој Југославији рачунало се да се 250.000 тона пшенице баци кроз хлеб. Иако не постоје прецизни подаци о томе колика је вриједност хране која се у Српској баци, сигурно је да је ријеч о огромним износима. 

Предсједник Удружења пољопривредника и мљекара РС Владимир Усорац је рекао да је, иако нема прецизних података, евидентно да се огромне количине хране бацају.

- Ако узмемо у обзир само славе, гдје се отприлике 50 одсто припремљене хране баци, а да не причамо о томе да свакодневно домаћинства бацају хљеб који није доброг квалитета, па не може да буде два-три дана, видимо да се бацају велике количине хране - истакао је Усорац.

На проблем бацања великих количина хране недавно је упозорио и потпредсједник РС Емил Влајки, који је навео да се само у Бањалуци мјесечно баци 100.000 марака хране, док хиљаде људи гладују. Дакле, на годишњем нивоу тај износ прелази милион марака, што довољно говори о томе да су неопходне мјере да би се бацање хране, а самим тим и пара, зауставило.

- Према информацији Одјељења за инспекцијске послове града  Бањалука, у марту је на подручју града уништено 60.000 килограма животних намирница вриједности 100.000 КМ. Уништавање намирница тражили су власници, да би били ослобођени плаћања ПДВ-а. Ово се дешава сваки мјесец, па је тако у фебруару, из истих разлога, уништено педесет тона намирница. Израчунајте сами колико се стотина тона хране уништи сваке године само на подручју Бањалуке - казао је Влајки.

Он је истакао да је за то вријеме барем једна петина становника РС гладна и да тражи храну по контејнерима. Истовремено, народне кухиње муку муче да од скромних прихода обезбиједе својим штићеницима барем један оброк дневно.

Нагласио је да је неопходно да се ово питање законски уреди,

да би се уништавање намирница зауставило и оне дале онима којима су потребне. 

Генерални секретар Покрета потрошача РС Драгован Петровић истакао је да онај ко има довољно новца може себи да дозволи набављање вишка хране који не може да потроши, али да онај ко нема, мора рационално да купује.

-  Становници који имају солидна примања и већи стандард имају и квалитетнију, разноврснију храну, те су пробирљивији.

Становници који имају нижи стандард морају рационално да троше новац и не могу себи дозволити расипање хране - казао је Петровић и додао да се знатне количине, односно вишак хране баца и у угоститељским објектима.

Он је истакао да је стандард некад био далеко већи него данас, тако да је средњи слој добро живио.

- Људи су имали сигурне плате, док данас 80 одсто становника нема сигурно запослење - казао је Петровић.

Исправност хране

Исправност хране у Српској контролише се приликом увоза у спољнотрговинском промету, као и у унутрашњем промету, у објектима у којима се обавља производња, услуживање и промет хране. Уколико се утврде неправилности, поред казне предузећима и прекршајних пријава, добар дио хране се и уништава.

Само у посљедње двије године у Српској су уништене близу двије тоне хране. У 2013. години инспекција за храну, републичка и општинска у унутрашњем промету је извршила више од 7.300 контрола, од чега  је око 36 одсто било са неправилностима.

- У унутрашњем промету лани је уништено око 850 килограма хране, док је у 2012. години уништено око 1.000 килограма, односно литара намирница - нагласили су у Инспекторату Републике Српске и додали да су најчешћи разлози забране промета и уништавања хране истекао декларисани рок употребе или ненавођење рока употребе, непостојање декларације на једном од језика у службеној употреби и промјена сензорних својстава хране.

Од осталих неправилности најчешће је утврђивано нередовно испитивање сировина и готових производа, необављање редовних санитарних прегледа лица која рукују са храном и лоши хигијенско-санитарни услови у објектима који се баве производњом и прометом хране.

У Инспекторату су казали да велике количине хране истеклог рока употребе повлаче сами трговци, јер на основу уредне документације о отпису могу вратити дио плаћеног пореза.

Бацање хране у свијету

Сваке године у свијету се баце или пропадну 1,3 милијарде тона хране или трећина укупне глобалне производње, упозорио је директор УН агенције за храну (ФАО) Хосе Грацијано да Силва и  упитао да ли је то прихватљиво у свијету у којем је 842 милиона људи гладно, потхрањено или нема обезбијеђену прехрану.

- У земљама у развоју губици након жетве могу достићи чак 40 одсто производње - истакао је Да Силва и додао да се у Европи, ако се комбинују губици и бацање хране у цијелом прехрамбеном ланцу, може говорити о 280 до 300 килограма по особи годишње.

Он је упозорио да ће се потреба за храном са годинама повећавати, узму ли се у обзир прогнозе да ће до 2050. свјетска популација достићи девет милијарди људи.

- Ако се губици и бацање хране смање само за пола, за прехрану становништва до 2050. производњу ће требати повећати за 25, а не, како се сада процјењује, за 60 одсто - рекао је Да Силва.

Процијенио је да се годишње испусте 3,3 гигатоне стакленичких гасова насталих производњом хране која није конзумирана, а изражено у новцу, укупан годишњи трошак бачене хране према цијенама произвођача износи 750 милијарди долара.

Велика ирска глад

Позната и као Велика кромпирова глад, Велика ирска глад односи се на несташицу хране која је погодила Ирску 1845. до 1849. године, а главни узрок била је зараза кромпира, тада примарног у њиховој исхрани. Тачан број жртава се не зна, претпоставља се да је од глади умрло 750.000 до два милиона људи, а због несташице се око два милиона становника одселило из Ирске. Кромпир је страдао од гљивице под називом Phytophthora infestans која узрокује стварање кромпирове плијесни. Зараза кромпира се јављала и касније, али никада са толико великим посљедицама. А захваљујући развоју жељезнице, организован је лакши и увоз и расподјела хране.

Контрола увоза

Само у прошлој години инспекција је приликом увоза прегледала 60.419 пошиљки хране, од којих је 38 уништено. Укупна количина хране стављене ван промета је око 232 тоне.

У 2012. години у спољнотрговинској контроли инспекција је прегледала 51.933 пошиљке хране, а ван промета су укупно стављене око 144 тоне.

- Неправилности које инспектори констатују код пошиљки хране приликом увоза су најчешће пропусти у декларисању производа, било да декларација није преведена, да недостаје или је непотпуна, затим микробиолошка неисправност, хемијска неисправност и промијењена сензорна својства. Неправилности се најчешће утврђују код пошиљки месних производа, кондиторских производа, алкохолних пића, воћних сокова и освјежавајућих пића, додатака прехрани, зачина… - казали су у Инспекторату Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.