Покрет за Бањалуку: Пресуда Шмитрану - слика правосуђа

Представницима Покрета за Бањалуку обратио се велики број грађана који су озлојеђени пресудом бањалучког Основног суда у предмету "Милош Шмитран". Потакнути њиховим захтјевима да се објасне нелогичности у том процесу и да се нађе пут до права и правде, молимо вас да објавите чињенице до којих је дошао, везано за тај предмет, Покрет за Бањалуку.

Пресуда Основног суда у Бањалуци, односно судије Атка Хусеинбашића, у предмету "Милош Шмитран" више је него скандалозна али је, истовремено, та невјероватна пресуда права и истинска слика канцерогеног стања у коме се налази бх. правосуђе, од врха до дна. Интересује нас да ли тај судија има дјецу, сестриће, унучиће и пада ли му на памет да је ослобађање шљама знак и порука да се негативци могу извући уз мало јачи услов и бранити са слободе. То је један од оних феномена на којима се најбоље може пратити колико је странпутица и дубоких понора на путу Бањалуке и Републике Српске у бољу будућност. Већ милионити пут поменута прича о правној држави је смијешна, јер са оваквим правосуђем на овим просторима не постоји правна држава. Подмитљивост умјесто поштења, неправда умјесто правде, све је то, годинама храњено и одобравано унутар правосудног система, друштво претворило у праву мануфактуру афера. Комплетно правосуђе, суд и тужилаштво би требало разбуцати из коријена и позатварати све корумпиране смрадове, јасно дефинисати правосудне "трпаче", "примаче", "додаваче", "полупливаче" и релевантне чиниоце. Тада се не би догађало да судије ослобађају кримосе, рекеташе, дилере... Стигли смо до тога да наше судије и тужиоци и не крију шта раде... баш их брига.

Због тога, као и због сазнања да Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) уопште не реагује на пријаве у оваквим и сличним случајевима, одлучили смо да се, умјесто ВСТС-у, обратимо јавности којој су се, доношењем срамотне пресуде у предмету "Шмитран", наругали и судија и тужилац уз, наравно, неизоставно ликовање Шмитрана и његовог браниоца.

Парадокси у том предмету почели су након што су Шмитран и његова одбрана скоро пристали на склапање споразума о признању кривице с Окружним тужилаштвом на основу ког би, уз изрицање затворске казне, он у градски буџет вратио око 400.000 КМ. Изненада, све је успорено.

Процуриле су информације да се у игри око преговора нашао и један од осам Шмитранових станова, а на мети тужилачке критике нашао се дневни лист "Глас Српске" због текста објављеног под насловом "Шмитран изиграо тужилаштво?". О томе се отворено говори, а будале се и хвале тиме.

Тужилац је, дакле, теретио Шмитрана да је оштетио градски буџет за 540.000 КМ и тако, злоупотребом службеног положаја, незаконито прибавио корист за себе и друге. Закон је за то прописао казну од двије до десет година затвора и, наравно, враћање опљачканог.

Након што је Шмитран све то признао, судија га је по хитном поступку "казнио" са шест мјесеци затвора и враћањем само 25.000 КМ. Образложење судије Хусеинбашића о олакшавајућим околностима за Шмитрана било је подугачко, од тога да је он помоћ, иако мимо правилника, дијелио борачким и социјално угроженим категоријама, до одговорности Градске управе. О отежавајућим околностима није било говора.

Судија ни ријечи није рекао о признању свједока да су Шмитрану плаћали након што им је он дао новац из буџета. Ништа није рекао ни о томе што је раднике на својој викендици плаћао из тог истог фонда намијењеног борачким категоријама и ратним војним инвалидима. Ни приупитао није како је Шмитран дошао до шест станова за вријеме мандата.

Ништа судија није рекао ни о неопходним а недостајућим моралним, људским квалитетима човјека који се налази на функцији на којој је годинама био Шмитран. Зато у пресуди није ни споменута евентуална забрана оптуженом да се бави сличним јавним послом.       

Да ту нешто не штима, видјело се у судници и прије Шмитрановог признања и изрицања пресуде кад се тужилац Славица Матијаш скоро извињавала Шмитрану. Тражила је од новинара "Гласа", који је открио тај случај, да "објасни господину Шмитрану да није она дала информацију ни наслов текста који гласи 'Шмитран изиграо тужилаштво?'". Таквим иступањем је та милосрдна госпођа/ица  само додала вјетар у леђа најобичнијем "бљузги" и неморалном папку. Алудирамо на папке као карактерну особину, а не као појам из марвинске анатомије.

Шмитран је, показујући на новинара, рекао да је "то човјек који је све ово направио" па је изгледало да би процес врло лако могло да се окрене против новинара и медија који су заслужни за откривање те афере.

Послије свега, Шмитран ће вјероватно, умјесто одласка у затвор, плаћањем да издејствује слободу, јер његова директна комуникација прелази све границе кућне и грађанске пристојности. Уз подршку правосуђа и уз евидентан биполарни поремећај свјесно хушка на инфинтализам и популаризацију друштвене имбецилности.

У том вашару апсурда, чуди још само то што судија није одлучио и да Шмитран мора бити враћен на посао уз ретроактивну исплату плата од дана кад је добио отказ на послу те враћање свих осталих принадлежности.

Али још није касно. Након што тужилаштво уложи жалбу на пресуду, али вјероватно само на висину изречене затворске казне а не и на висину новчаног износа који Шмитран мора да врати, можемо да очекујемо и такву судску одлуку. Јер, узимајући у обзир олакшавајуће околности које је Шмитрану нашао Хусеинбашић карактеришући га скоро као хуманисту, шта друго очекивати него одлуку да Шмитран, под пријетњом одредби ЗКП-а, "мора да настави да се бави својим хуманим радом". 

Надамо се, вјерујемо и очекујемо да ће, пошто су у овом случају заказали право, правда и представници правосуђа, на прави начин реаговати представници Градске управе Бањалука. За сада Први човјек Бањалуке, који би о томе могао и морао да проговори, опредјељује се за ћутање и чекање бољих времена.

Војислав Ерцег,

предсједник Покрета за Бањалуку

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.