Нисмо ликови из серија али рјешавамо злочине

Овим геслом воде се и у Криминалистичко-техничком центру МУП-а Републике Српске. Управо захваљујући стручњацима овог центра бројни криминалци су доведени пред лице правде и осуђени за своја недјела.

Које тајне скрива ова екипа српског CSI тима и наликује ли њихов посао на онај који гледамо у америчким криминалистичким серијама, открили су за "Глас Српске" стручњаци из овог центра.

Иако не воле да се њихов посао пореди са серијама, форензичари признају да можда њихов рад има мало сличности са пословима главних јунака серије CSI и екипа за увиђај.

У Форензичком центру МУП-а РС ипак наглашавају да је у стварности све другачије, теже и да свако мјесто злочина тражи посебан приступ.

Начелник КТЦ МУП-а РС Мирјана Драгољић каже да све почиње изузимањем трагова и да баш на том мјесту почиње и форензика.

- Ако је траг квалитетно изузет и на прописан начин, онда нам он може дати одређене информације. Није све једноставно као у телевизијским серијама. За откривање злочина из трагова треба доста времена и стрпљења, као и велика екипа људи која сарађује - рекла је Драгољићева.

Истакла је да се у КТЦ МУП-а РС могу обављати готово све врсте вјештачења, и то на свјетском нивоу, баш као и у америчким серијама.

Према њеним ријечима, могу да се вјештаче све врсте механичких трагова, као и трагова разног оружја, биолошки и хемијски трагови, међу којима су испитивање узорака крви, алкохолисаности особа, трагова биолошког и животињског поријекла, дрога, длака. Затим је ту вјештачење докумената, потписа и новчаница, до вјештачења отисака прстију.

Вјештаци "српске CSI екипе" тврде да не постоји савршен злочин, само лоше урађена истрага, и да се из сваког доброг трага може извући информација која ће указати на злочинца, потврдити или демантовати сумње полиције. Управо због тога вјештачење трагова је неодвојив и најбитнији сегмент истраге.

Начелник Одјељења за криминалистичко-техничка испитивања Раденко Новковић каже да је посао вјештака тежак и захтијева много труда и рада.

- Није тако једноставно као што нам то показују разне серије које су ову област популаризовале. Форензичари су у њима приказани као свемоћни. Отисак прста узима се минијатурним џепним скенером и резултат се добија за пар секунди. У серијама јуре криминалце, доводе их на саслушања и разумију се у многе друге ствари. У пракси је све другачије. Треба много ствари да се поклопи, и доста људи разне струке како би се од трага добила информација која ће неког послати у затвор - казао је Новковић.

Напоменуо је да трагови често нису потпуни, да је потребна додатна истрага, али и истакао да сваки добро анализирани траг указује на нешто што треба испитати. Тако се вјештачење на крају, каже Новковић, своди на склапање слагалице од разних трагова како би се добила информација која ће помоћи у рјешавању мистерије неког злочина.

У лабораторији за механоскопију кажу да нема механичког трага који не могу вјештачити и који им не може одати своју тајну. Чауре од метака, зрна, дијелови брава, аутомобила, изрешетане плоче од метака могу да се виде у овој лабораторији уредно сложени поред специјалних микроскопа и уређаја за вјештачење. Ови дијелови некада су крили многе тајне, које су с успјехом форензичари открили.

Објашњавајући вјештачење, стручњак Жарко каже да је некада потребно и више седмица, а некад само два сата да се пронађу трагови злочина.

- Када добијемо, рецимо, неко зрно и пиштољ за који се сумња да је из њега почињен злочин, прво гледамо опште карактеристике које говоре да ли нађено зрно припада баш тој врсти пиштоља. Ако се то подудара, онда се из тог пиштоља пуца и упоређују се трагови који остају на испаљеном зрну са оним раније нађеним. Тада имамо све да утврдимо, да ли је баш из тог оружја почињен злочин или не. Ако се сви трагови са зрна са мјеста догађаја поклопе са траговима на зрну испаљеном из пронађеног оружја, онда је случај ријешен - рекао је Жарко и додао да се такви докази вјештаче на микроскопу са камером, повезаним софтверски са рачунаром.

Антена открила несавјесног возача

Вјештак Жарко се присјетио случаја када су само на основу дијела антене открили возило и возача који је усмртио жену, па побјегао.

- На основу испитивања те антене утврдили смо да је ријеч о возилу "опел кадет". Полиција је затим сузила истрагу, пронашла такво возило без антене и поређењем остатка сломљене антене са оштећењем на возилу утврђено је да је то возило учествовало у несрећи - испричао је Жарко.

Други случај у којем је вјештачењем механичких трагова починилац кривичног дјела приведен правди откривен је захваљујући испитивању обичног ретровизора.

- Неко је згазио старију жену и побјегао. На мјесту несреће остао је ретровизор. Његовим испитивањем утврдили смо да је у питању десни ретровизор комби возила. Пошто нисмо имали других података, распитали смо се по продавницама аутодијелова и на аутоотпадима да ли је неко тражио десни ретровизор за комби. То је био погодак. Пронашли смо ту особу и утврдили да сломљени ретровизор припада његовом возилу - казао је Жарко.

Он је додао да све оставља траг који, када се правилно изузме и обради, даје информацију која је често кључна за рјешавање мистерије злочина.

Напоменуо је да се у лабораторији за механоскопију све већином ради компаративном анализом, поредећи трагове злочина са познатим траговима које остављају разна механичка средства и оружја у пракси.

У овој лабораторији успјешно је ријешен и случај лажног пријављивања напада ватреним оружје.

- Једна жена је пријавила да је неко пуцао на њу док је била у возилу и да је хитац разбио задњу шајбу. Испитали смо аутомобил и утврдили да се сила удара хица и угао у шајбу не подударају са описом случаја који је дала та жена. Даљом истрагом утврђено је да је она слагала - рекао је Жарко.

Трагови злочина не застаријевају

Захваљујући вриједном раду вјештака КТЦ некада се ријеше и случајеви стари по неколико година. Да трагови злочина не могу да застаре, говори и чињеница да су захваљујући испитивању отиска прста вјештаци ријешили случај провале од прије шест година.

Стручњаци лабораторије за папилоскопска вјештачења - отиске прста испитивањем случаја криволова дошли су до извршиоца провале.

- Тражено је да се вјештаче отисци с неких трагова и оружја. Установило смо да се поклапају са осумњиченим у том случају, али и утврдили да се ти отисци поклапају са оним из ранијег злочина. Поређењем отисака у бази података поклопило се да је баш тај човјек прије неколико година оставио своје отиске на мјесту провале, а тај случај се водио као неријешен - рекли су у лабораторију за папилоскопију.

Управо кроз ову базу и у сарадњи са Интерполом откривен је држављанин Албаније који је на подручју БиХ и у Европи починио неко кривично дјело иако је покушао да замаскира свој отисак.

- Добијени су отисци с неправилним линијама и карактеристикама, али су се назирали други трагови који су се поклапали са отисцима тог Албанца којег је тражио Интерпол. Даљим поређењима и испитивањем утврђено је ко је у питању, те да је та особа на прст који је оставио отисак ставио други комад коже како би прикрио своје трагове - испричали су вјештаци за отиске.

Слике из разнесеног телефона откриле злочин

Колико су криминалци некада неопрезни говори и расвјетљавање случаја активирања експлозивне направе испод возила једне полицијске агенције у БиХ. Стручњаци Одјељења за противдиверзиону заштиту и пиротехнику с мјеста несреће добили су дијелове експлозивне направе. У сарадњи са вјештацима за хемијску анализу утврђено је о којој врсти експлозива је ријеч. Затим су стручњаци за електронику издвојили дијелове телефона којим је активирана направа и тако добили дио информација о овом догађају.

- Сазнали смо који експлозив је коришћен и како је активиран. Истрагом електричних дијелова мобилног телефона нисмо ни слутили да ћемо тако лако случај ријешити. Срећом, остао је читав дио меморије телефона из које смо извукли слике особе која је га раније користила. То је било сасвим довољно за полицију да ријеши случај - рекли су у Одјељењу за противдиверзиону заштиту и пиротехнику.

Рукопис говори о нама

Руководилац лабораторије за испитивање докумената, вјештак графолог Љубомир Гогић, каже да рукопис говори све о нама.

Испитивањем рукописа може да се закључи да ли је неко вишег или нижег нивоа образовања, да ли је пијан или бијесан.

- Када је човјек образован, обично оставља такозвани исписани рукопис који је правилан, а када је пијан, писање му иде у цик-цак, као што пијан човјек хода. Бројни су други трагови који говоре о писцу неких редова или потписа - рекао је Гогић и додао да се испитивања раде методом поређења.

Према његовим ријечима, пореде се спорни рукописи или потписи са докумената који се вјештаче и за које се не зна ко их је написао, те неспорни, односно потписи које напише особа за коју се сумња да је писала та документа.

У Криминалистичко-техничком центру МУП-а РС су истакли да је за цјелокупну истрагу и вјештачење најбитнији тимски рад свих учесника.

Афера жиранти

У лабораторији за испитивање докумената недавно је поређењем разних рукописа са докумената од више преварених жираната откривен ланац превара у једној фирми.

- Тражило се да се испита неки кредит. Човјек се жалио да није потписао ништа као жирант. Испитивањем је утврђено да он заиста није потписник, али дошло се до података да је потпис начинила особа која је испунила податке које испуњава послодавац. Тако се открило да је власник његове фирме преварио њега, али и још неколико радника који су касније признали да су чак били приморавани да за фирму дижу кредите, а да пара нису ни видјели - испричао је вјештак Љубомир Гогић.

Злочинца откривају отисци прста

Стручњаци лабораторије за папилоскопска вјештачења - отиске прста нагласили су да је вјештачење отиска најсигурнији метод који доводи до рјешавања неког кривичног дјела.

- Ако се на одређеном предмету с мјеста злочина нађе нечији отисак, не може рећи да није био тамо - рекли су у лабораторији за папилоскопију.

Напоменули су да лабораторија посједује AFIS базу са отисцима свих регистрованих криминалаца, особа које су чиниле кривична дјела и да се та база увијек надопуњује. Захваљујући тој бази често не треба много времена да се неки непознати отисак повеже са неким познатим криминалцем, или да се утврди да онај ко је оставио траг до сада није привођен, осуђиван.

+++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.