Како је Дитмар Воидке спасао СПД а потопио Шолца и АфД

Био би ово у најкраћем генерални резиме са парламентарних избора у покрајини Брандебург, одржаних 22. септембра ове године. За разлику од актуелног сазива барндебуршког парламента, у новом ће мјеста заузети само четири странке. СПД је освојио 30,9 одсто или 32 посланичка мјеста, другопласираној АфД са 29,2 одсто гласова припашће 30 мјеста у парламенту, трећепласирани  БСВ  освојио је 15 одсто или 14 посланичких мјеста и посљедње четврто мјесто припало је ЦДУ која је са 12,1% добила 12 мјеста у будућем парламенту покрајине Брандебург.

Након много времена, своје мјесто у највишем законодованом тијелу ове њемачке покрајине изгубили су и Зелени и либерали (ФДП) али и љевичарска партија Линке, што представља велики пораз за те странке. Посебно су Зелени и левица имали традиционално упориште у овој покрајини, а код Зелених је још већи куриозитет ако се зна да је то уоправо и страначка база министра спољних послова Њемачке, Аналене Бербок.

Зелени су остварили катастрофални резултат освојивши свега 4,1 % , док je љевица освојила  три одсто и тако остали испод цензуса. Подсјећамо, за улазак у парламент потребно је освојити пет одсто гласова.

Истински побједник ових избора свакако је покрајински премијер Дитмар Воидке, први човек барндебуршког СПД-а, који је буквално већ отписану СПД успио у изборном фото-финишу да доведе до првог мјеста. Аналитичари већ помињу као реалну опцију да ће овим резултатом Воидке успјети да се наметне као прва опција за кандидата СПД за канцелара на будућим савезним изборима 2025. године.

Све анкете задњих годину  дана неумољиво су показивале велики раст популарности АфД а онда задњих шест месеци и БСВ, покрета Сахре Вагенкнехт. На јунским изборима за парламент ЕУ у Бриселу, СПД је у Брандебургу освојио друго мјесто са једва 15 одсто гласова у односу на првопласирани АфД.

У задња два мјесеца први човјек покрајинског  СПД-а Дитмар Воидке, кренуо је веома офанзивно са многим радикалним потезима. Прије свега он се потпуно дистанцирао од канцелара и партисјког колеге и надређеног Олафа Шолца. Не само да га у својим наступима није помињао већ није уопште користио никакав заједнички рекламни материјал, нити га је позивао на своје предизборне скупове.

Поред тога, упутио је јаку поруку свим грађанима Брандебурга да уколико побиједи АфД да ће он без обзира на касније коалицијске договоре дати оставку на мјесто премијера Владе Брандебурга и без жеље да се ангажује у будућем политичком животу покрајине. Такође, Воидке је користио веома директну поруку: ”Или ми или они“ јасно таргетирајући АфД као непомирљиве политичке непријатеље.

Тим маневром он је око себе окупио већину противника АфД, па чак и из других странака. То свједочи да су Зелени у односу на задње изборе изгубили  47.000 гласача који су овај пут гласали за СПД.

У првој анкети спроведеној на сам дан избора, чак 46 одсто бирача који су гласали за СПД изјавили су да су глас дали искључиво због личности Дитмар Воидкеа а не због самог СПД-а. Такође, овај политичар има значајну популарност и код симпатизера ЦДУ као и БСВ као и симпатије 65 одсто свих гласача у овој покрајини.

Све то говори да је изборе одлучила снага личности а не странке. Ови избори били су својевремени референдум, однос бирача према семафор коалицији. Својим гласањем потпили су ову коалицију кажњавајући Зелене и либерале (ФДП).

Побjеди СПД-а такође знатно је допринијела и Сахра Вагенкнехт са својом странком, покретом БСВ која је освојила невјероватних 15 одсто гласова и на тај начин доста гласача одвукла од АфД-а. Аналитачари већ износе податке да је око 14.000 симпаатизера АфД-а гласало за БСВ.

Иако се по идеолошком опредјељењу налази на сасвим другом крају у односу на АфД, она је својом мигранстком политиком али и односом према сукобу у украјинско-руском рату кроз веома децидне критике према поступању њемачке владе у том сукобу, успјела да освоји и доста симпатија оних умјерних симпатизера АфД.

Са оваквим спектакуларним резултаом Сахра Вагенкнех, непуних пола године од формирања странке, је постала не само трећа по снази, већ је тим резултатом успjела свој покрет да етаблира као незаобилазни фактор у формирању будуће већине у парламенту а самим тиме и будућој извршној власти Барндебруга.

Другопласирани АфД потврдио је и трећу пут за редом на покрајинским изборима велику популарност у овом дијелу Њемачке, пошто је недвосмислено освојио 30 одсто бирачке популације. Ипак, и то се показало као недовољно да оствари  побједу због више фактора а прије свега због сталног иниситирања на мигрантском питању као и неколико сувише неодмјерених изјава након терориостичког  напада у Солингену , када су његови званичници изјављивали да странцима треба забранити организовано наступање и окупљање. Да је Брандебург са Потсдамом ипак веомо јако упориште социјалдемократа и бивших комуниста, показали су резултати првопласираног СПД-а као и трећепласиране Сахре Вагенкнех, дојучерашње перјанице партије “Линке” (љевице). Фактур који је такође битан јесте  то да је проблематика која је најбитнија грађанима ове покрајине јесу прије свега питања  социјалне сигурности, здравтвене заштите, образовања а то су теме о којима АфД није давао много простора у предизборној кампањи.

Ко ће чинити будућу већину а самим тиме и владу у покрајини Брандебург

Парламент броји 88 мјеста и то значи да се већна може  формиарти у њеколико опција:

1)СПД са 32 мјеста са БСВ која има 14 мјеста

2)СПД са ЦДУ и БСВ

Четвртопласирани ЦДУ, је доживио тежак пораз и иако је је остао као парламентарна странка у будућем сазиву, Гордон Хофман, генерални секретар ЦСУ у Потсдаму, изјавио је да ова странка ни у ком случају неће учестовати у преговору са СПД око формирања већине, али исто тако да  нема право на основу резултата да води уопште преговоре око састављања већине.

Најреалну опција да ће СПД у колацију са БСВ, већ је условио европски политичар БСВ Фабио Де Меси у изјави за "Welt am Sonntag" у којој је недвосмислио указао да ће његова странка условити сваку будућу коалицију са ставом да се противи стационирању америчких ракетних пројектила на територији СР Њемачке.

Уколико БСВ овај став буде држала као фактор уласка у будућу власт онда предстоји велика криза у формирању парламентарне већине у брандебуршком парламенту.

Након избора сада већ у три покрајине: Саксонији, Тирингији и Брандебургу, победник по укупном броју гласова јесте АфД али по капацитету састављања парламентарних већина је заправо и највећи губитник.

У Саксонији тијесну побједу однио је ЦДУ испред АфД-а, у Тирингији убједљуву побједу однио је АфД испред ЦДУ а у Брандебургу СПД за нешто више од једног процента побјеђује испред АфД-а.

Сасвим је извјесно, да АфД  неће учествовати ни у једној покрајини у преговорима о састављању парламентарне већине, а самим тиме и извршне власти пошто ни једна политичка странка не жели никакве разговоре са десном АфД.

Како ће се актуелни избори одразити на оне 2025. године

Шта је оно што се може након избора у три источноњемачке покрајине узети као лакмус папир за предстојеће Савезне изборе у септембру 2025. године? Тзв. семафор коалиција дефинитивно је изгубила сваки могући кредибилитет а тиме и опстанак на власти након будућих Савезних избора. 

Олаф Шолц ће веома тешко успјети у оквиру своје странке да излобира поновну кандидатуру за канцелара.

Покерт БСВ Сахре Вагенкнехт има шансу постане четврта политичка снага и тиме готово сигурно обезбиједи свој коалицини капацитет у будућој већини у Бундестагу и Владе у Берлину.

АфД има реалне шансе да буде у најлошијем случају трећа а веома вјероватно и друга по снази политичка странка на нивоу цијеле СР Њемачке, али без обзира какав резултат буде остварила извјесно је да неће бити дио ниједне пројектоване већине законодавне и извршне власти у Њемачкој послије 2025. али ће бити свакако најјача опозициона снага у Бундестагу.

Коалција ЦДУ-ЦСУ, уколико не дође до неких спектакуларно-турбулентних догађања на домаћој и међународној сцени, биће побједници наредних савезних избора 2025. године, али с киме ће склопити коалицију то је далеко неизвјесније питање.

Извјесно је да ће и будућу  владајућу  коалцију, након савезних избора 2025. године, колико год то сада звучи апсурдно, чинити опет Зелени. Довољно ће бити само да освоје ценсус.

Између недавних  порајинских избора на истоку Њемачке и будућих Савезних избора 2025. године, дешавају се скорашњи избори у САД, чији исход може у знатној мјери да утиче и на политичка дешавања у Њемачкој а самим тиме и на исход избора у јесен сљедеће године. Или можда на неке ванредне изборе.

Властимир Видић (Минхен), дипл.политиколог за међународне односе

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.