Објављена ранг листа најсрећнијих градова на свијету

GS
Foto: Instagram

Лондонски институт за квалитет живота сваке године објављује листу на којој се рангирају градови на основу среће грађана.

Унутар ових ентитета даље су подијељене 24 поткатегорије које обухватају доступност зелених површина, образовни систем, превоз и приступ културним садржајима. 

За креирање рангирања не узимају се само основни подаци, већ се интервјуишу и становници, а око 1.650 градова широм свијета се пријавило на такмичење.

Недавно објављена ранг листа најсрећнијих градова на свијету садржи 250 имена градова, а они су подијељени у три групе, према "медаљи" коју су освојили на основу броја бодова: злато (од 1. до 37. мјеста.), сребро (од 38. мјеста до 100. мјеста) и бронзе (101 до 250).

Ове године титула најсрећнијег града на свијету припала је Архусу, другом по величини граду у Данској, који се налази на источној обали полуострва Јутланд, западно од Копенхагена. 

Овај град познат је по живахној гастрономској сцени и културном животу, а брига о животној средини донијела му је високе оцјене, пише Пункуфер.хр, а преноси РТЦГ.

За Архусом слиједе Цирих и Берлин, а 19 од 20 најсрећнијих градова су европски. Доминира Скандинавија, појављују се (поново) Данска, Исланд, Холандија, Швајцарска и Њемачка, а једини неевропски град у првих 20 је Минеаполис у САД.

Градови који су нам најближи у златној категорији су Беч и Инсбрук, Љубљана је сребрна на 84. мјесту. Београд је на 238, а Сарајево на 240. мјесту на ранг листи најсрећнијих градова. Хрватска се на ранг листи појављује само у бронзаној категорији.

Тешко је недвосмислено одредити град у којем је најбоље живјети. Локација, инфраструктура, политика града, саобраћај, доступност садржаја… шта год да "измјеримо" као показатељ квалитета живота у граду не значи истовремено да су становници тог града срећни.

Зато Лондонски институт за квалитет живота сваке године доноси листу градова који су рангирани на основу среће својих грађана. 

Институт је идентификовао пет категорија које имају најдиректнији утицај на срећу, а то су становници, управљање, животна средина, економија и мобилност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана