Зашто је Изборни закон важнији од свих других питања на путу ка ЕУ: Крајњи циљ промјена Устава БиХ
БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Иако је измјена Изборног закона БиХ накнадно додата у пакет кључних закона на којима земља треба радити како би напредовала на европском путу, убрзо је избила у први план јер тражи “отварање” домаћег Устава, а дио политичке и стручне јавности сматра да је то, у оваквом друштву, захват који захтијева максималан опрез.
Европска комисија је испоставила у мају 2019. мишљење о БиХ након њеног захтјева за пријем у ЕУ, уз 14 приоритета које првенствено треба спровести у дјело. У старту су се издвојила три - измјене закона о јавним набавкама, сукобу интереса и Високом судском и тужилачком савјету БиХ, на којима се ради унутар институција. Међутим, уз коментаре о актуелној политичкој ситуацији односно кризи, фокус у готово свим разговорима представника БиХ са званичницима САД и ЕУ, који су посљедњих дана долазили, био је Изборни закон, док су остале теме, на којима инсистира ЕУ, у другом плану за сада.
Делегат из Клуба Срба у Дому народа Парламента БиХ Лазар Продановић за “Глас Српске” истиче да се често стиче утисак да су слабости у изборном законодавству један од разлога, условно речено, дугог присуства на власти једне групе партија. Наглашава да пресуде европских и домаћих судова, а у којима је утврђена дискриминацију у изборном систему, захтијевају измјену Устава БиХ. Продановић сматра да треба побољшати изборни процес, али је и сагласан са појединим ставовима да је чин отварања Устава мач са двије оштрице те да, у консталацији односа какви су у БиХ, треба бити опрезан.
- Зна се актуелна политичка ситуација као и жеље појединаца да се промјени уставно уређење у БиХ, у појединим сегментима. То је осјетљиво питање. Треба омогућити свима да се кандидују на изборима. Постоји бојазан да би једна измјена могла да повуче са собом и жеље да се успут измијене и неке друге о којима нема сагласности - истакао је Продановић.
Подсјећајући да полемике о етничком префиксу и настојањима да се оствари доминација једног народа над другима подвлачи да БиХ мора имати баланс равноправности и заступљености, јер је исти био присутан чак и прије доба бивше државе.
- Сва настојања одређених политичких структура у БиХ су усмјерена на позивање на оне европске вриједности, чија би примјена код нас значила већи степен централизације и унитаризације. Разговорима, са свим страна, се мора приступити отворено, озбиљно, одговорно, без маски и подметања - закључио је Продановић.
Професор на Факултету политичких наука Невенко Врањеш истакао је за “Глас” да је причу о изборном закону погурала и Хрватска, да би се ријешили проблеме Хрвата у БиХ, односно избор легитимног представника. Врањеш сматра да Бошњаци у данима који долазе и на темама на којима инсистира дио домаће и међународне јавности виде прилику да ослабе позицију Народне скупштине и прогурају својеврсни грађански концепт.
- То може да буде опасно, а ова тема отвара још доста других. Мислим да ће ту на крају бити у питању пакет промјена, а не само дио о изборима, тако да треба бити опрезан – закључио је Врањеш, додавши да је Устав БиХ до сада само мијењан једном и то због Брчко дистрикта.
Група
Политичка ситуација у БиХ зауставила је за сада и рад Интерресорне радне групе за измјену изборног законодавства, формиране у мају. Став многих је да ће, иако се договор тражи у неизборној години, то бити веома тешко, чак и неизводљиво у овом моменту, уз нагласак да је највећи дио одговорности на политичарима у ФБиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
