Заокружено конституисање власти у БиХ на свим нивоима: Сада више нема изговора

Милорад Додик, Драган Човић и Нермин Никшић, као предсједници СНСД-а, ХДЗ-а БиХ и СДП-а БиХ потписали су половином децембра у Сарајеву, нешто раније него што је тог дана објелодањено да је БиХ добила кандидатски статус, споразум у којем су садржане смјернице, начела и циљеви у извршној и законодавној власти на нивоу БиХ од 2022. до 2026. година.

То је, како се могло чути и након стављања потписа, први пут да се на овакав начин улази у процес формирања власти на заједничком нивоу, јер се до сада, углавном, договор сводио на расподјелу министарских и других позиција у Савјету министара БиХ.

Уз то, партнери су поручили да ће поштивање уставне позиције и стављање у други план, првенствено оних питања о којима Република Српска и ФБиХ имају потпуно другачији став бити основ на којем ће функционисати власт у овом мандату.

Лидери су се, између осталог, усагласили да ће предузимати законодавне, реформске и друге активности водећи рачуна о “конститутивности народа и уставним механизмима одлучивања и њиховој заштити”.

Споразум предвиђа само ЕУ интеграције, али и да ће у року од шест мјесеци, од конституисања власти, промијенити Устав БиХ и Изборни закон БиХ те спровести пресуде које се односе на изборну област. Потписници споразума су опредијељени да ће извршити потпуну реформу правосуђа, водећи се уставним надлежностима БиХ, ентитета и кантона те препорукама.

Иако се од тога доста промијенило, прије свега када је ријеч о броју странака у тада бошњачком блоку “осморка”, а било је и тешких порука на линији од Бањалуке до Сарајева управо због потезања оних тема о којима немају исти став, аналитичари сматрају да коалиција није спорна те наглашавају да су и остварени услови да се, готово шест мјесеци након избора, почне конкретније преговарати о изазовима који су пред БиХ. Како на унутрашњем плану тако и на спољашњем, с обзиром на чињеницу да се дио смјерница односи на пут БиХ ка Европској унији.

Указујући да је пред БиХ ново вруће политичко љето, а засигурно и јесен, сматрају да има много тога о чему се треба разговарати, али да нема назнака да би коалиција на заједничком нивоу могла да се распадне.

Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски за “Глас” каже да Савјет министара функционише, ако се изузму неке концептуалне разлике на релацији Сарајево - Бањалука.

- Ту су спорови о проблемима који практично превазилазе Савјет. Ту морају странке да се договоре, али сумњам да ће успјети без страног посредовања о томе какав је карактер Устава, шта каже о државној имовини. Бојим се ће ће морати затражити валидно вештачење Устава БиХ и Дејтона - рекао је он.

Тренутно, каже, не види проблеме у функционисању власти, али истиче да треба сачекати и видјети како ће се ствари одвијати када на дневни ред дође тема измјена Изборног закона.

- Постоји воља дијела бошњачког корпуса да разговарају са представницима Хрвата - рекао је Ситарски.

Политички аналитичар Филип Матић не искључује проблеме уколико се у БиХ, односно ФБиХ не буду поштовали Хрвати као један од три равноправна народа у овој земљи те њихова политичка права.

- То питање ће бити отворено новом рундом разговора о Изборном закону - рекао је Матић за “Глас” уз нагласак да су Срби најчешће спремни за сарадњу и разговор, док су Бошњаци најчешће рушилачки фактор.

Инвестиције

Једно од питања које је, од када је конституисана власт на заједничком нивоу у БиХ, у доста наврата отварано је оно које се односи на инвестиције о којима и даље постоје различите визије у БиХ. Партнери из споразума су се, с друге стране, обавезали на креирање новог програма економских реформи БиХ те су опредијељени за брзу проходност и одобравање инвестиционих пројеката на свим нивоима власти.

- С циљем подизања нивоа инвестиција, избјегаваће се политизација питања инвестицијских пројеката - пише у документу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.