Тегелтија: ЕУ је престрога према БиХ, оно што је потребно треба да усвојимo због себе

- Ако би мјерили све земље Западног Балкана по стандарду грађана, по инвестицијама, по процесу придруживања Европској унији, нико од нас није у ситуацији у којој би могли бити задовољни. Ми себе доживљавамо као саставни дио Европе, иако то формално нисмо, и због тога сматрамо да би стандард грађана, инвестиције и процес придруживања ЕУ требао ићи много брже – нагласио је Тегелтија.

Додао је да је тешко поредити БиХ са другим земљама „јер понекад дођемо у ситуације да једни другима не признајемо чак ни статистичке податке“.

- У БиХ животни стандард није на очекиваном нивоу и спадамо међу регионе са најнижим животним стандардом. То, наравно, није охрабрујуће за становништво, али јесте чињеница да су БиХ и оба ентитета у посљедње вријеме значајно побољшали примања грађана, прије свега оних за које су они одговорни, а то су људи који су запослени у јавном сектору, пензионери, социјалне категорије –рекао је Тегелтија.

Додао је да је и пословна заједница у цијелој БиХ, прије свега под притиском одласка радне снаге, радила на повећању плата.

- То нас је довело у ситуацију да просјечна плата у БиХ премашује просјечну плату у већини земаља у регији. Али, онда дођете до тога како се у којој земљи то појединачно обрачунава. Морамо да радимо на томе да се животни стандард и даље повећава, иако је посљедње двије године просјечна плата значајно повећана у БиХ – истакао је Тегелтија.

Када су у питању инвестиције, каже да има напретка.

- У овом тренутку највише нам недостају инвестиције у приватном сектору и директне стране инвестиције. Највећи проблем за те инвестиције је политичка ситуација у БиХ, не са становишта колико је она лошија у односу на друге земље у окружењу, већ са становишта начина како поједине политичке структуре представљају политички ситуацију у БиХ. Сјећате ли се да је на почетку године било питање када ће почети рат у БиХ, па нам партнери који би могли да инвестирају, шаљу војнике да патролирају по БиХ. Ништа нам то није потребно, а то је оно што директно утиче на стране инвестиције и свака земља без директних страних инвестиција ће бити у заостатку јер је то додатни новац који улази у земљу – сматра он.

Додао је да се слаже са констатацијом да (не)рад институција јавног сектора и правосуђа утиче на привлачење страних инвестиција те да многобројне реформе нису довеле до ефикасности?

-Инвеститори траже шансу да почну да раде, да се не оптерећују процедурама док нису почели да раде, те наводе "контролишите нас када почнемо да радимо колико сматрате да је потребно са становишта пореских и контролних органа". Ту постоји проблем, он није у суштини проблем неефикасности и неспремности институција, ни недостатка жеље да се ради, већ прије свега постоји оно што није уређено у цијелој земљи, попут власничких односа, имовине и слично и многи су инвеститори упали у замку тога и врло тешко излазе из ње. Највећи проблем о којем инвеститори говоре јесте проблем односа правосуђа према њима, њиховим споровима, они не разумију да процеси трају годинама и да, без обзира на доказе, може бити пресуђено на један или други начин – истакао је Тегелтија.

Додаје да сви нивои власти покушавају да унаприједе питање тих имовинских односа и  то иде корак по корак.

-Али, најслабија карика, коју ми заиста тешко можемо ријешити, у овом тренутку јесте питање правосуђа. Не постоји спремност у правосуђу да се разговара, правосуђе се сматра чедом међународне заједнице, али они су и највећи критичари правосуђа. Када се тражи реформа, нису спреми да реагују или су спремни само да се парцијално баве реформом. То ће и за нову власт, која дође, бити највећи изазов, како реформисати правосуђе, не у смислу да буде под контролом политичких институција, али да се зна коме одговарају људи у правосудним институцијама. Ако нису урадили свој посао, или ако су нанијели штету компанијама, данас не можете утврдити ко је за то одговоран – упозорио је Тегелтија.

Када је ријеч о процесу придруживања ЕУ,  напомиње да  је „са Европском унијом увијек по принципу штапа и шаргарепе, али у задње вријеме, чини ми се, све више нам долази штап“.

- Није више питање колико ћемо ми услова испунити, већ колико се њима допадају они људи који тренутно врше власт у БиХ. Присталица сам да БиХ ради свој посао, невезано за услове, да доноси оно што је потребно због себе. Нама треба бољи Закон о јавним набавкама, боље рјешење за спречавање сукоба интереса, реформа правосуђа; То треба да радимо, али фали нам унутрашњи дијалог. Без унутрашњег дијалога нема договора и тога су сви свјесни. Сматрам да смо требали добити кандидатски статус, иако БиХ тиме неће посебно бити у бољем положају, или да ће грађани бити у прилици да осјете тај први корак, већ је то порука повјерења и да грађани једноставно не буду обесхрабрени тим путем према ЕУ – сматра он.

Посљедице рата

Зоран Тегелтија истакао је да  је рат у Украјини изазвао  кризу, доминанатно у Европи, а и изван ње, тако да БиХ није могла бити поштеђена посљедица те кризе.

-Директна посљедица је кидање ланаца снабдијевања робама попут вјештачког ђубрива, сировина за производњу, црних и обојених метала и слично, гдје смо у већој мјери увозници, него што смо извозници. То нас је у већој мјери погодило. Индиректне посљедице кризе су много озбиљније погодиле цијели свијет, па и БиХ. Кључно је питање енергената, доживљавамо шокове, а чини ми се да се ситуација смирује по питању нафтних деривата. Оно што смо ми успјели да добро одрадимо у БиХ је питање електричне енергије, показало се да, када нечег имате довољно и производите, да можете да контролишете процесе. Ми у БиХ нисмо прибјегли томе, као што су неке земље, да направимо ситуацију да електропривреде остваре екстра профит на рачун цијене електричне енергије, већ смо покушали заштити грађане и пословну заједницу – истакао је Тегелтија.

Рат се, додаје, неће брзо завршити, то је неспорно, криза ће трајати и онај ко буде спреман имаће мању штету, а онај ко не буде спреман да се прилагођава, имаће велике штете.

-Ми смо себи поставили као циљ да не смије доћи до несташица појединих роба. Наравно, свака криза је шанса, то је дефинитивно. Сада свако, ко дугорочно и у пословном смислу размишља, гледа шта то из Украјине недостаје на европском тржишту и покушава да то надомјести својим производима и квалитетом. То је велика шанса за неке од наших компанија, а највише прилика има дрвна индустрија, поготово код одређеног степена финализације. Проблем с којим се сусрећемо је да смо морали да забранимо извоз пелета и дрвета јер је био озбиљан покушај да се на штету грађана БиХ, кроз стварање вјештачких несташица тих производа, остваре екстра профити на европском тржишту – појаснио је.

Продужеак забране извоза  је одлука коју ће, каже,  донијети у договору са произвођачима, а први и основни захтјев је да мора бити довољно робе за домаће потрошаче, у прихватљивим цијенама, а онда нека продају на европским тржиштима пошто год желе.

Блокирани пројекти

-Што се тиче пројеката снабдијевања гасом, Република Српска је отворила причу са „Гаспромом“ да гради електране на гас и то се зауставља на питању преласка државне границе са Србијом, код Бијељине. Друго питање је Јужна интерконекција - гас који би долазио од Ријеке, преко Сплита. Хрватска је спремна изградити комуникацију до Загвозда, с друге стране границе БиХ, код Посушја. Тај гасовод у БиХ даље иде према Мостару, Новом Травнику, па до Зенице и Сарајева. Ту постоји проблем унутар Ф БиХ, неслагања ко управља тим гасоводом. У Сарајеву сматрају да је нормално да иде Јужна интерконекција у ФБиХ, али да је неприхватљив гасовод који иде у Републику Српску. Ја се надам да сви у Сарајеву разумију да не могу правити такве уцјене и да су та два пројекта потребна БиХ, јер добијамо нове изворе за производњу електричне енергије и сигурност снабдијевања – истакао је Тегелтија.

Подсјећа да поред овог пројекта, имамо и процес блокирања изградње хидроелектране Бук Бијела иако многи знају да је то започето прије рата.

-Био сам у Влади Републике Српске када смо концесију за ту хидроелектрану додијелили њемачкој компанији, која је касније одустала, и тада у Сарајеву нису имали ништа против, а сада, када заједнички то раде електропривреде Србије и Републике Српске, сада имамо проблем. За све што долази из Београда, Сарајево покушава да направи проблем – тврди  Тегелтија.

За аутопут Сарајево-Београд у Сарајеву, каже, не праве званично проблем, али не утврђују трасу, нити шта почињу радити.

- Мислим да је то политичка прича о изградњи аутопута, прије свега због Тузле и неких крајева, али мислим да у Сарајеву неће почети ништа да раде на том путу. Имамо и изградњу аеродрома у Требињу, гдје је та инвестиција већа него укупне годишње стране инвестиције у БиХ, а коју такође споре - додаје.

Када је ријеч о уласку БиХ у „Отворени Балкан“, напомиње да су  јавност и привредници за.

-Ако питате политичаре, представници српског и хрватског народа су за и већина бошњачког народа. Али, то питање је питање става појединих страних амбасада које су против „Отвореног Балкана“ и то су успјели наметнути двојици чланова Предсједништва БиХ. Очигледно је да, док је овај састав Предсједништва, до придруживања БиХ тој иницијативи неће доћи. То прави велику штету привредницима у БиХ и сваки дан ће та штета бити већа. Биће проблем и за грађанеНадам се да ће у Предсједништво доћи једна нова структура и да ће се одблокирати приступање БиХ „Отвореном Балкану“ – рекао је Тегелтија.

Када је ријеч о мосту на Сави према Хрватској, подсјећа да су изграђени мост и гранични прелаз Градишка, са стране БиХ, и да је БиХ спрема сутра да тај прелаз ради, али нажалост с друге стране није тако.

-Док смо градили мост није ништа урађено да се изгради приступна цеста у Хрватској. Пут од седам километара не представља препреку за било кога, а камоли за земљу чланицу ЕУ, али нису ништа урадили. Сада су започели процес изградње приступне цесте, а онда се отворило питање граничног прелаза са хрватске стране, још га нису почели пројектовати. У идеалним условима за годину и по може бити завршена цеста, а ако поново буду куповали вријеме за изградњу прелаза, онда то неће бити у функцији још двије године. Наша је понуда да на граничном прелазу, који ми имамо, направимо заједнички прелаз, али за сада не постоји спремност Хрватске за такав договор, нема изјашњења, али инсистираћемо да, када буде завршена цеста, почнемо заједнички да радимо на нашем граничном прелазу, док не изграде свој. Очекујем да ће бити флексибилнији када уђу у систем Шенгена – нагласио је.

Закључио је да је у Савјет министара отишао са добром намјером, с намјером да рјешавају проблеме људи и привреде, али да су овај мандат обиљежиле блокаде, са различитих страна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.