Свјетска банка: БиХ суочена са новим економским изазовима

Економија БиХ се снажно опоравила у 2021. години након економске кризе изазване пандемијом, са процијењеним растом од 7,1 одсто, а раст реалног бруто домаћег производа /БДП/ вођен је наглим скоком извоза и снажним растом приватне потрошње.
Међутим, очекује се успоравање раста економске активности у овој години на 2,7 одсто, како украјинска криза буде утицала на трговинску размјену и додатно повећавао цијене енергије и хране, наводе из Свјетске банке.

Шеф канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору Кристофер Шелдон рекао је да неизвјесност и утицаји сукоба у Украјини појачавају потребу да власти у БиХ убрзају структурне реформе и воде обазриву фискалну политику да би ублажили повећане ризике, уз истовремено настојање да креирају економске прилике за своје грађане и постигну отпоран опоравак након пандемије вируса корона.
Раст БДП-а у региону достигао је стопу од 7,4 одсто у 2021, након пада од 3,2 одсто у 2020. години.
Овај повратак на путању раста био је праћен отварањем великог броја радних мјеста, а потражња за радном снагом допринијела је смањењу сиромаштва у свих шест земаља западног Балкана.
Стопа запослености на западном Балкану достигла је лани историјски највиши ниво од 45,8 одсто, првенствено вођена опоравком запослености у Србији и самопроглашеном Косову.
Главни покретач раста био је изузетно снажан опоравак потрошње, чему су допринијели фискални подстицаји, ослобађање потиснуте потражње, те ублажавање ограничења кретања и путовања.
Међутим, постпандемијски опоравак прекинут је почетком специјалне руске војне операције у Украјини, чије се посљедице осјећају широм овог региона, те ће, према садашњим пројекцијама, у овој години стопа раста на западном Балкану износити 3,1 одсто.

Директор Свјетске банке за западни Балкан Линда ван Гелдер је истакла да се западни Балкан, упркос снажном опоравку од пандемије, сада суочава са новим изазовима чији утицај додатно отежава украјинска криза, а међу њима су раст цијена енергије и хране, висока инфлација и успоравање трговинске размјене и инвестиција.
Она је указала да ће земљама западног Балкана бити потребна пажљиво промишљена подршка у виду јавних политика које ће им омогућити да нађу излаз из ових криза и заштите значајне резултате остварене током 2021. године, између осталог и на пољу смањења сиромаштва.

Из Свјетске банке су навели да економским изгледима региона пријете озбиљни негативни ризици, уз истицање да би ширење сукоба или дуготрајан сукоб у Украјини могли додатно да отежају глобалну трговину и доведу до раста цијена енергије и хране.
Ризици рефинансирања могу се јавити уколико се настави тренд неповољних услова на иностраним финансијским тржиштима, а одрживост јавног дуга може постати разлог за бригу ако се већ ограничени фискални простор додатно сузи усљед одговора јавних политика на више цијене енергије и хране, уз повећање трошкова рефинансирања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.