Шта је Србима донио упис конститутивности у кантоналним уставима

Уставни суд ФБиХ је крајем маја 2018. године донио одлуку да Срби у Херцеговачко-неретванском, Западно-херцеговачком и Посавском кантону морају да постану конститутивни, односно да српски језик и ћирилица буду равноправни са остала два језика и писмом.

Судије су тада наложиле скупштинама у три кантона да одмах, а најкасније у року од шест мјесеци од дана објаве ове пресуде у службеним гласилима, донесу амандмане на уставе тих кантона, у складу са Уставом ФБиХ.

Одлуке су спроведене у дјело, иако са поприличним закашњењем, али ни то није поправило положај српске заједнице у ФБиХ. Њихови представници не крију да стање није ни близу оног какво заслужује конститутивни народ из чега је, како додају, јасно да и даље права имају махом само на папиру.

Предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић каже да је небитна чињеница да папир указује на једно, а да је стварност заправо сасвим другачија и поражавајућа.

- Уставна категорија конститутивности народа загарантована је измјенама кантоналних устава и ништа више од тога. У органима Посавског кантона још нема запосленог Србина, у ствари има један на мјесту потпредсједника Скупштине, изабран је из ХДЗ-а, а иако се изјаснио као Србин сви знају да је крштен у католичкој цркви - истакао је Радановић за “Глас Српске”.

Срби су формалну конститутивност добили недавно и у мостарском крају, а Радановић подсјећа да је на папиру и у кантону Сарајево, али уз питање шта то вриједи када је од 796 запослених, само 15 Срба. 

- У градским управама градова Сарајева, Мостара, Зенице, Тузле и Бихаћа има значајно мање Срба него што има запослених Бошњака у тим управама у Бањалуци, Бијељини, Зворнику, Приједору. У Зворнику је запослено доста Бошњака. Нека и треба тако, али нас жалости што у Тузли или Живиницама нема Срба међу запосленима - рекао је Радановић.

Одборник у Скупштини Посавског кантона Дамир Иветић (СНСД) подсјетио је да су лани усвајањем измјена Устава на сједници кантоналне Владе Срби коначно постали конститутиван народ на подручју овог кантона, а усвојен је и амандман који гарантује српској дјеци похађање и изучавање матерњег језика и ћириличног писма, те други који се тиче броја запослених Срба у институцијама чији је оснивач тамошња влада.

Усвојени амандмани гарантују да у кантоналној Влади један министар мора бити из реда српског народа, а Иветић наглашава да се управо тако нешто и мора догодити јер је до сада само, на неки начин, порасло поштовање према Србима.

- Никаквог другог помака та конститутивност на папиру није донијела за српски народ. Нема запослених Срба у управи - истакао је Иветић за “Глас” те додао да је потребно поштовати пописе становништва.

Иветић је указао да српски народ треба истинске представнике у органима власти на федералном и кантоналном нивоу јер од квазипредставника они ништа добро немају нити могу да очекују.

- Овдје имамо случај Елвиса Живковића који је изабран као Србин, али се не бори за српске интересе јер се зна да није Србин и да се само тако изјаснио ради личног интереса - закључио је Иветић.

На потребу додатног подизања права Срба у пракси, недавно је указао и замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић.

Имовина

Република Српска и Србија мјесецима уназад заједно су у кампањи заштите српске имовине у ФБиХ, а осим канцеларије за правну помоћ у Српској, раде и двије преко Дрине, односно у Београду и Новом Саду.

- Морамо то да радимо. Морамо да сачувамо трагове православља у ФБиХ да бисмо доказали како Срби нису агресори, како то у ФБиХ настоје да прикажу, већ да су они ти који су протјерани са својих вјековних огњишта - нагласио је Ђорђе Радановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.