Шпирић: Дејтонски споразум једини могући оквир за напредак
САРАЈЕВО - Предсједавајући Дома народа парламента БиХ Никола Шпирић изјавио је данас у Загребу да је у тренутним околностима Дејтонски мировни споразум једини могући оквир за напредак БиХ и указао да визија унитарне БиХ, коју прокламују неки унутрашњи и међународни фактори, представља, де факто, негацију Дејтона.
Шпирић је рекао да неуставни и дугогодишњи процес преноса надлежности, чији је циљ одузимање конститутивности загарантоване Дејтоном, наилази на снажан политички отпор Срба и Хрвата који у том процесу виде тежњу за доминацијом и мајоризацијом.
Он је нагласио да су у постдејтонском периоду измјене Дејтонског мировног споразума које су биле на штету Републике Српске довеле до одузимања њених надлежности и урушавања институционалног капацитета.
Шпирић, који се обратио учесницима конференције поводом 25 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, подсјетио је на чињеницу да је тај споразум зауставио рат, донио трајни мир, уредио БиХ као земљу три конститутивна народа и два ентитета, а Република Српска је њиме добила међународну верификацију, саопштено је из Парламентарне скупштине БиХ.
Према његовим ријечима, велику улогу у измјенама Дејтона одиграли су високи представници, који су постали законодавци, наметнувши 101 закон на нивоу БиХ, чак 105 амандмана на уставе Републике Српске и Федерације БиХ, као и стотине одлука, у чему је предњачио Педи Ешдаун, који је, у једном дану, смијенио 59 функционера из Републике Српске.
Шпирић је указао на то да је улога високих представника у преузимању законодавне улоге од институција БиХ имала негативне посљедице јер је "произвела превелику дозу политичког паразитизма".
Он је рекао да се очекивало да неко споља понуди рјешење /очекивање Дејтона 2/, тако да базичне могућности Дејтонског мировног споразума нису до краја искориштене.
Наводећи да ни 25 година након Дејтонског мировног споразума у БиХ нису могућа револуционарна, него еволутивна рјешења, Шпирић је изразио увјерење да ће сви пријатељи БиХ подржати нову фазу примјене тог споразума која подржава унутрашњи дијалог, промоцију домаће одговорности, укључујући помирење и добросусједске односе.
Шпирић је увјерен да би статус земље кандидата донио пријеко потребни оптимизам и у фокус ставио процес европских интеграција, економски развој чији би резултат био бољи социо-економски статус становништва, нова радна мјеста и останак младих на простору БиХ.
У оквиру истог панела, посвећеног евроатлантским интеграцијама БиХ, учесницима конференције обратили су се и замјеник предсједавајућег Дома народа Драган Човић, комесар ЕУ за политику сусједства и проширења Оливер Вархељи, министар иностраних и европских послова Хрватске Гордан Грлић Радман и специјални представник ЕУ за земље западног Балкана Мирослав Лајчак.
Човић је истакао Дејтонско-париски мировни споразум као значајно постигнуће које је у БиХ зауставило ужасе рата, наводећи да данашњи концепт дјеловања и унутрашње уређење БиХ одударају од изворног споразума као посљедица дјеловања различитих међународних званичника и наметнутих преправки.
Он је нагласио да је неопходно искористити тренутни оквир Дејтонског мировног споразума, чувајући његове вриједности, те обезбиједити, прије свега, измјене Изборног закона БиХ и легитимно представљање конститутивних народа на свим административно-политичким нивоима власти, у складу са Уставом БиХ.
Човић сматра да би то требало завршити у првих шест мјесеци идуће године, при чему је истакао одржавање локалних избора у Мостару, заказаних за 20. децембар.
Он је рекао да су постојећа злоупотреба и покушаји нескривене мајоризације хрватског народа у БиХ супротни настојањима у тражењу ефикасних рјешења за стабилну европску БиХ, указавши при томе на груба нарушавања Дејтона која се јасно огледају у негирању и кршењу права Хрвата.
Човић је посебно истакао да протагонисти таквих политика хрватском народу шаљу јасну поруку називајући га мањином и најављујући да ће тај процес окончати на Општим изборима 2022. године.
Он је рекао да овакви иступи долазе од представника бошњачких или "пробосанских" странака које се крију иза грађанског концепта, додајући да је забрињавајуће ћутање међународних представника у БиХ на такве и сличне насртаје.
Човић је упозорио и на сазив Централне изборне комисије БиХ /ЦИК/, у чијем се именовању поступило противно критеријумима и законској методологији, те указао да је повјерење међу конститутивним народима на најнижем нивоу, што онемогућава поновно враћање у центар пажње евроатлантски пут БиХ.
Према његовим ријечима, легитимни представници хрватског народа у БиХ предузимају различите иницијативе да би у сљедећих шест мјесеци били испуњени услови за добијање статуса кандидата за ЕУ, након усвајања измјена Изборног закона, те да се настоји ојачати ниво сарадње са НАТО-ом успостављањем Комисије за НАТО на нивоу Савјета министара.
Човић је поновио опредијељеност за ЕУ и НАТО пут БиХ, заштиту равноправности конститутивних народа, те мултикултуралност и мултиетничност као баштину БиХ.
Конференцију су отворили предсједник Владе Хрватске Андреј Пленковић и предсједник Хрватске академије знаности и умјетности Велимир Неидхарт, а учеснике је видео-линком поздравио и потпредсједник Европске комисије и високи представник Европске уније за спољне послове и безбједносну политику Жозеп Борељ.
Учесницима су се видео-линком обратили и министар иностраних и европских послова француске Жан-Ив Ле Дриан, као и министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров.
Организатори међународне конференције су Министарство спољних и европских послова и Хрватска академија науке и умјетности.
Општи оквирни споразум за мир у БиХ парафиран је у Дејтону 21. новембра 1995. године, а званично потписан у Паризу 14. децембра те године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
