Руски гас све ближе Српској
БАЊАЛУКА - Гасификација сјеверног дијела Српске, односно изградња гасовода који би се прикључио на постојећи “Балкански”, односно “Турски ток”, а којима је планирано да се допрема гас из Русије преко Црног мора до Турске, а затим и до Бугарске, Србије и Мађарске, и даље је један од највећих стратешких и економских циљева Српске.
Поручио је ово предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић након јучерашњег састанка са представницима руске компаније “Гаспром” у Санкт Петербургу, наводећи како је са руским партнерима договорено да до почетка реализације овог пројекта буде усаглашен документ “мапа пута” о будућим заједничким активностима.
Вишковић је овом приликом упознао представника “Гаспрома” Димитрија Викторовича Хандога са свим активностима које је Влада Српске, али и предузеће “Гас-Рес” до сада урадило, а прије свега на рјешавању имовинско-правних односа неопходних за реализацију овог пројекта, док се Хандог осврнуо на планове “Гаспрома”, појашњавајући како су сви изазови превазиђени, те да се пројекат реализује планираном динамиком.
Шеф Представништва Српске у Русији Душко Перовић истакао је за “Глас Српске” како су ови разговори били више него конструктивни, те да би поменути документ - “мапа пута”, којим би били дефинисани наредни кораци двију страна, могао да буде потписан већ наредног мјесеца.
- На овај начин отворићемо ново поглавље, а које ће у коначници водити изградњи крака овог гасовода и кроз РС - рекао је он.
Према ранијим процјенама, ако све буде ишло како треба, први радови на изградњи гасовода кроз Српску у дужини од око 320 километара требало би да крену у првој половини 2022. Он ће једним дијелом пратити трасу аутопута од Бијељине до Бањалуке и ићи ће од Мачванског Прњавора преко Бијељине, Брчког, Вукосавља и Шамца до Добоја, Прњавора и Бањалуке, па све до Новог Града. Градња самог гасовода, без пратећих објеката, коштаће око 200 милиона евра, а његов капацитет би требало да се креће око 1,2 милијарде метара кубних гаса годишње, што би Српској обезбиједило енергетску стабилност те омогућило многим предузећима, али и становништву, да користе један од најјефтинијих енергената. Да би овај пројекат имао што већу економску оправданост, планирана је и градња најмање двије гасне електране - топлане, највјероватније у околини Бањалуке и Приједора.
Здравковић: Прави избор
Енергетичар Милош Здравковић сматра да је Српска улазећи у пословни однос са највећом гасном компанијом на свијету направила прави и једини избор који ће јој донијети многобројне еколошке и економске бенефите у будућности, те додао да му је драго и што је Србија ставила на располагање сву своју логистику Српској како би што прије започела реализација овог пројекта.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
