Политичка порука не руши кворум у Сарајеву

Посебна сједница Народне скупштине на којој је усвојен закључак одржана је у сриједу, а као реакција на заједничку изјаву федералних политичара у којој су навели да је БиХ једина надлежна за имовину те да правосуђе треба процесуирати оне који је књиже на Републику Српску, позивајући се и на одлуке Уставног суда БиХ у вези с власништвом над земљиштем. 

На сједници је потврђен став од фебруара 2020. у вези с антидејтонским дјеловањем Уставног суда БиХ, а закључак који се односи на судије из Српске је од јуче и званично на снази. У Уставном суду БиХ има девет судија. Четири члана бира Представнички дом Федерације, два члана Народна скупштина, а три су и даље странци које бира предсједник Европског суда за људска права и то након консултације с Предсједништвом БиХ.

Међутим, од новембра прошле године када је Миодрагу Симовићу истекао мандат због година живота једна српска позиција у том суду је упражњена, јер још није именован његов насљедник у републичком парламенту. Таква је ситуација и с једном позицијом из ФБиХ јер није одлучено ко ће на мјесто Мате Тадића који је лани у августу пензионисан када је загазио у осму деценију живота.

Уставом БиХ је прописано да ће судије у том суду бити истакнути правници високог моралног угледа те да ће служити до навршених 70 година живота, осим уколико поднесу оставку или буду с разлогом разријешени на основу консензуса осталих судија.

Уставом БиХ је дефинисано да кворум чини већина свих чланова, а Уставни суд још функционише по основу правила рада, а не законском основу. Њима је, наиме, дефинисано да, између осталог, већина свих судија, а то је најмање пет, чини кворум за одржавање пленарне и сједнице Великог вијећа.

Дефинисане су и ситуације када глас првог човјека Уставног суда вриједи дупло у случају када најмање пет судија не гласа идентично о приједлогу одлуке о захтјеву/апелацији.

Да ли ће судија Кнежевић испоштовати закључак Народне скупштине нисмо успјели да сазнамо до закључења овог броја “Гласа Српске”. Није одговарао на позиве нити се јавно оглашавао по овом питању, док је с друге стране, из Уставног суда БиХ саопштено да је он на боловању те да су разочарани оним за чим је посегнула Народна скупштина.

- За такво дјеловање нема било какво упориште у Уставу БиХ - саопштено је из Уставног суда гдје су појаснили да је Кнежевић, који је и потпредсједник, тренутно на оправданом одсуству и да у тим околностима није у могућности заказати и одржати планирану пленарну сједницу крајем маја.

Одговор на исто питање јуче није имао ни предсједник Републике Милорад Додик, који је и лидер СНСД-а. Одговорио је да то треба питати Кнежевића, али и напоменуо да га је Скупштина изабрала за судију Уставног суда БиХ.

- Уставни суд који је показао да није Уставни већ инквизицијски суд за Србе и не заслужује да у њему буду представници Српске. Када се врати у оквир Уставног суда онда ће бити представник Срба - рекао је Додик.

Саговорници “Гласа Српске”, упућени у тематику, понављају да судије, на основу њихових аката, могу да раде док год постоји већина од девет чланова, а то је пет.

Њихов став је да ће тако и радити па евентуално и доносити одлуке.

- Оне ће, ипак, под условом да их буде бити веома спорне и нелегитимне с обзиром на то да није испоштована уставна одредба у којој пише да су два члана из Српске - истакао је један од саговорника.

Закон

Посланици у Скупштини Српске усвојили су и закључак клубова СНСД-а, СП-а, ДЕМОС-а, УС-а, НПС-а те посланичких група СПС-а и ДНС-а у вези с ранијом информацијом о закључцима из фебруара 2020. Задужени су посланици из Републике Српске у Представничком дому Парламента БиХ да у што краћем року припреме и упуте у парламентарну процедуру закон о Уставном суду БиХ, којим ће се дефинисати састав Уставног суда БиХ без страних судија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.