Овогодишњи економски раст 3,1 одсто, наредне двије године благи раст

Економиста Свјетске банке за БиХ Сандра Хливњак изјавила је да је највећи проблем у БиХ што у структури економског раста доминира потрошња, те додала да ће то бити настављено и у средњорочном периоду.

Она је појаснила да се највећи дио додатне вриједности у БиХ остварује у области услуга, што није одржив модел за економију једне земље, па тако ни БиХ.

“Битно је да дође до три битне транзиције у БиХ - фокус са увоза на извоз, са јавног на приватни сектор и са потрошње на инвестиције”, рекла је Хливњакова новинарима у Сарајеву, на презентацији редовног економског извјештаја Свјетске банке.

Према њеним ријечима, неопходно је направити добар реформски програм, те радити на примјени реформских процеса да би се ове три транзиције и реализовале како би се креирала нова радна мјеста, не само у области услуга, већ и оних грана, попут индустрије, које могу допринијети да БиХ иде напријед.

Хливњакова је истакла да је незапосленост у БиХ у шест мјесеци пала на историјски низак ниво и смањена је са 18,4 одсто у 2018. на 15,7 одсто у овој години, што је резултат незнатног повећања потражње за радном снагом и вјероватно смањењог броја радно активног становништва.

Према њеним ријечима, добро је да је у овој години порасла запосленост, међутим, реципроцитет није адекватан, односно, запосленост не расте толико брзо, колико незапосленост пада, што показује да људи напуштају БиХ.

“Када је ријеч о вањском рачуну економије БиХ, дефицит је и даље присутан, односно овај дефицит на текућем рачуну говори да је земља нето дужник, односно више увози, него што извози”, појаснила је Хливњакова, те додала да БиХ овај дефицит финансира задуживањем.

Она је навела да је јавна задуженост БиХ на умјереном нивоу, те нагласила да ће јавна задуженост земље бити већа када буду евидентиране закашњеле обавезе БиХ, које постоје.

“Фискални рачун БиХ је позитиван, капиталне инвестиције су у застоју, чему доприноси и неформирање власти на свим нивоима у БиХ, што кочи процесе да земља иде оном динамиком којом би требало да иде”, рекла је Хливњакова.

Презентујући економски извјештај земаља Балкана, економиста Свјетске банке Едит Кикони рекла је да је економски раст смањен са 3,9 одсто, колико је износио прошле године, на 3,2 одсто, колико износи у овој години.

“Раст се смањује због смањења извоза. Оно што и даље добро стоји јесте потрошња. Комплетан раст је и даље вођен потрошњом, до које долази јер је повећано давање кредита домаћинствима”, појаснила је Киконијева.

Она је додала да су томе доринијели свјетски трговински спорови и несугласице, али и трговински спорови који се дешавају међу земљама чланицама Цефте.

Према њеним ријечима, у овој години је у земљама Балкана смањена незапосленост.

Кикони је навела да је позитивно то што се све више жена запошљава, али и што се смањује назапосленост младих.

“Без обзира на смањење незапослености, видимо да су укупне стопе запослености врло ниске. У региону западног Балкана још мање од половине радно активног становништва има посао”, истакла је економиста Свјетске банке.

Према њеним ријечима, наредне и 2021. године Свјетска банка предвиђа раст регионалне економије, али ће он остати незнатно испод десетогодишњег максимума постигнутог прошле године.

“Све земље западног Балкана морају изградити заштитне механизме да би се могле носити са невољама, а под тим првенствено мислим на стварање фискалних резерви, до којих може доћи доношењем одређених политика”, закључила је Киконијева. /крај/аг/аб/фото/видео

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.