Остоја Барашин за “Глас Српске”: Ново ширење НАТО-а удаљава свијет од мира

Према Косову, јужној српској покрајини, понашају се као према независној држави, иако је оно и даље саставни дио Србије, а у случају Републике Српске негира се њен уставно-правни положај унутар БиХ. У оба случаја, то се свјесно ради, а крајњи циљ једне такве дволичне политике јесте увлачење Косова и БиХ у НАТО савез. Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” ректор на Независном универзитету Бањалука (НУБЛ), професор доктор Остоја Барашин, анализирајући западне планове рјешавања питања Косова, али и будућности БиХ на просторима западног Балкана. 

ГЛАС: Да ли међународно право у данашњим околностима уопште постоји или је и даље на сцени да већи тлаче оне мање?

БАРАШИН: О међународном праву се данас никако не може говорити. Оно је одавно напуштено и толико пута погажено. Оно је остало само као један излизани књишки појам, док у практичном смислу ништа не значи. Напуштено је од стране великих западних сила, које се толико и декларативно залажу за њега и демократију. Навешћу један примјер. Постоји један број европских земаља које нису признале независност Косова, као што су Шпанија или Словачка. С друге стране, Мирослав Лајчак, словачки дипломата који је представник ЕУ у процесу “помирења” Београда и Приштине, највећи је заговорник независности самопроглашеног Косова. Чије интересе пропагира Лајчак, своје земље или одређених центара моћи. Шта ћемо с Резолуцијом 1244, према којој је КиМ и даље саставни дио Србије. Да је све урађено по међународном праву Косово би одавно постало дио Уједињених нација, добили би своју столицу, али пошто није сада се силом покушава то урадити, притишће се Србија и заврћу јој се руке како би она то урадила, што би онда био добар алиби САД и другим земљама да покрену питање уласка Косова у НАТО за шта је потребна сагласност свих чланица овог војног савеза. 

ГЛАС: Како да се у таквим наметнутим околностима понашају власти Српске и Србије, а поготово због све већих политичких притисака?

БАРАШИН: Тешко је то, јер се и Београд и Бањалука фактички налазе између чекића и наковња. Ако погледамо цијели глобални поредак базиран је, нажалост, на насиљу и “праву” јачег. Како се у тим околностима понашати? Треба се држати својих националних интереса, бити мудар, али и спреман издржати те ударце испод појаса. Нема друге. С рогатим се није бости. Не треба ништа прихватати, ни одбијати, али и одредити које су то наше црвене линије. Једна од њих је и питање уласка БиХ у НАТО. Како можемо сједјети с тим људима који су нас прије пар деценија бездушно бомбардовали и то са осиромашеним уранијумом. Шта би ми добили уласком у ову војну организацију, под тај НАТО кишобран? Од кога је то БиХ угрожена? Зар није очигледно да свако ново ширење овог савеза само прави велике проблеме? Ново ширење НАТО-а само удаљава свијет од мира.

ГЛАС: Који је данас смисао постојања НАТО савеза?

БАРАШИН: Након распада Варшавског пакта он не постоји. Претворио се у приватну војску која спроводи глобалне америчке интересе широм свијета. Они као бране некога, од нечега. Погледајте само данашња глобална жаришта. У свим случајевима главни актер је НАТО савез. Они не шире мир и демократију, напротив, гдје они дођу и на чија врата покуцају ту је рат неминован. Понашају се као класични хегемони. Не постоји противтежа, односно други тас на тој глобалној ваги. НАТО одавно није више одбрамбени савез, како је првобитно замишљен. Њих само интересује даље ширење према Русији. Да закључим, НАТО је највећа пријетња по глобални мир. И ово што се данас дешава између Украјине и Русије, није рат између ове двије земље, већ НАТО-а и Русије. Спроводи се такозвани прокси ра­т - а Украјина мјесто на ком се све то одвија. И у том једном великом сукобу ми смо колатерал.

Играчке

ГЛАС: Зашто се представници бошњачких партија толико залажу за улазак БиХ у НАТО, иако им је познат негативан став РС по том питању?

БАРАШИН: Мржња је чудо. Она врло често изазива сљепило и мути разум. Пласирају тезу да су као већински народ у БиХ наводно угрожени од стране српског и хрватског народа. Због тог паничног страха они постају играчке у рукама појединих западних земаља, које онда користе тај њихов имагинарни страх да остваре своје циљеве на овим просторима. Умјесто да сједнемо и сами се договоримо о будућности БиХ, бошњачке партије су ту палицу дале у руке британских и америчких политичара. И то раде иако су свјесни да то никако не може допринијети стабилизацији политичких прилика у БиХ. Живота уопште. У преводу, спремни су да жртвују мир зарад нестанка Српске. Ми смо за њих Ер-Ес, мањи ентитет, никако равноправни члан заједнице.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.