Огњен Карановић, политички аналитичар, за "Глас": Представници БиХ у Стразбуру показали лицемјерје
Уколико самопроглашено Косово буде и званично примљено у Савјет Европе (СЕ) то неће суштински наштетити позицији Србије, јер то и није неко важно тијело унутар Европске уније, каже директор Центра за друштвену стабилност из Новог Сада Огњен Карановић.
- Али оно што је индикативно јесте моменат када је ово урађено, у јеку преговора Београда и Приштине. На тај начин поједине земље Европске уније само настављају с оним што су започеле још 2008. године, да на било који начин потврде нешто што не може имати међународну потврду, “независност” Косова. Због тога они све ово и раде, како би привременим приштинским институцијама пружили било какав осећај државности - истакао је у интервјуу за “Глас Српске” Карановић.
ГЛАС: Да ли очекујете да се нешто промијени у спољној политици Србије, поготово према оним земљама које су у Стразбуру гласале за улазак Косова у СЕ или су биле уздржане, попут Украјине и БиХ?
КАРАНОВИЋ: Европским званичницима није стало до правог и суштинског дијалога и споразума између Београда и Приштине. Они на овај дијалог гледају кроз очи Приштине, односно албанских сепаратистичких снага на КиМ. И на примеру Украјине, али и БиХ, видимо сав бесмисао међународне политике. Бошњачка политичка елита деценијама уназад води једну двосмислену политику. Залажу се за интегритет БиХ, а притом негирају онај који има Србија. С друге стране, Србија никада није довела у питање дејтонски суверенитет и интегритет БиХ. Они који су гласали за пријем Косова или су били уздржани, нису имали довољно части, ни поштења да буду принципијелни, јер ако се ви залажете за суверенитет своје земље, како то право можете негирати другим.
ГЛАС: А шта је крајњи циљ тих, како сте их назвали, косовских ментора, прије свега САД и Њемачке?
КАРАНОВИЋ: Као прво, они знају да Србија никада неће признати Косово. То им је кристално јасно. Могу они косовске Албанце да уводе у разне европске институције, као што је и Савет Европе, али то никада неће натерати Београд да промени свој став. Вашингтон жели да БиХ и Косово, који се још увек налазе иза гвоздене завесе која се прави према Русији, стави под један НАТО кишобран. Због тога они и Албанце, али и Бошњаке, доживљавају као стратешке партнере и савезнике. Али све то неће ојачати “државност” Косова, па ни БиХ. Још увек постоји међународно право и споразуми и на њима и даље треба инсистирати. Нема сумње да су пред Србијом тешки изазови, али како време пролази постаје јасно и да ти поједини планови западних земаља неће бити оствариви.
ГЛАС: Да ли су и “контејнер избори”, како су их многи назвали, на којима су се бирали нови начелници у четири општине на сјеверу КиМ с већинским српским становништвом дио тих нових притисака на Србију?
КАРАНОВИЋ: Ситуација на Косову и Метохији није била никад тежа. Ови анти, односно квазиизбори који су одржани уз аманет Вашингтона и Немачке, су смешни, али и трагични, јер на њима није учествовало 98 одсто грађана. И онда неко каже како су легитимни. Па како? То што је Аљбин Курти на овај начин у српским срединама за челне људе ставио Албанце, сумрак је демократије и најбољи показатељ системског насиља којем је српско становништво свакодневно изложено на Косову и Метохији. Упитао бих с којим народом ће ти нови начелници да “управљају”. Такође, упитао бих косовске менторе како то да су им ови избори легитимни. Шта их то чини таквим. И из овог примера ми можемо видети које су њихове стварне намере. Да обесмисле живот Срба на Косову.
Два процеса у БиХ
ГЛАС: Како коментаришете ситуацију у БиХ, поготово због све већих тензија које су подигнуте због питања имовине?
КАРАНОВИЋ: У БиХ се тренутно воде два паралелна процеса, један је везан за НАТО, други на развлашћивању Српске. Унитаризација БиХ се спроводи по политичком програму СДА, који прате и остале бошњачке партије. Све ово, наравно, компликује политичке односе унутар БиХ, поготово јер су намере западних ментора да кроз свој протекторат заувек остану у БиХ. Због тога се и подржавају бошњачке политичке елите, како не би био успостављен један баланс, суживот. Бошњаци треба да схвате да су они сама играчка у рукама тих наводних душебрижника. Када би бошњачка страна то променила и признала, не само на речима, да је БиХ држава три народа, све би било другачије, боље. Али бојим се да до тога неће доћи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
