Офанзива странаца на Изборни закон
САРАЈЕВО - БиХ и њени представници су под јаким притиском странаца који траже формирање нове интерресорне радне групе чији је задатак да усагласи и предложи измјене и допуне Изборног закона, а о чему ће већ сутра бити ријечи у Парламенту.
Изборни закон БиХ до сада је мијењан више од 20 пута, готово сваки дан се нижу критике на тај акт, а и сам Европски суд за људска права у Стразбуру је у неколико одлука утврдио дискриминацију.
Иако су до сада функционисале многе интерресорне радне групе, епилог су углавном биле промјене козметичке природе у изборном систему. Према најави из Парламента БиХ, на помолу је ново радно тијело које ће се бавити тим питањима.
Предсједавајући Дома народа Парламента БиХ Никола Шпирић заказао је за сутра сједницу Заједничког колегијума оба дома Парламента БиХ на којој би требало да разматрају обавјештење Колегијума Представничког дома у вези са иницијативом шефа Делегације ЕУ у БиХ Јохана Сатлера, америчког амбасадора Ерика Нелсона, шефа Мисије ОЕБС-а у БиХ Кетлин Кавалек и високог представника Валентина Инцка, којом се сугерише успостављање интерресорне радне групе за измјену изборног законодавства БиХ.
Дугогодишњи члан једне интерресорне радне групе за измјене изборног законодавства Лазар Продановић очекује да ће та идеја бити спроведена у дјело, али уз напомену да су домаћи лидери надлежни за ово питање и да је коначна верзија закона у њиховим рукама. Помоћ са стране је, како је истакао, само добродошла.
- Очекујем приједлог измјена из оба парламентарна дома, а потребно је да то уради и Централна изборна комисија и Савјет министара БиХ. Има посла, од одлука Уставног суда до Суда у Стразбуру, задире се и у Устав БиХ, тако да ће лидери морати да се договарају - истакао је Продановић.
Подсјетио је да су тренутно највећи проблеми и застоји на релацији ХДЗ-а БиХ и СДА.
- То је видљиво. Треба до краја ријешити питање Мостара, конституисати нову власт у ФБиХ након избора 2018. године те радити на захтјевима који иду у правцу легитимне заступљености у институцијама БиХ - истакао је Продановић.
Дневним редом предвиђено је и разматрање обавјештења са сједнице Колегијума Дома народа Парламента БиХ у вези са позивом Министарства иностраних послова БиХ за онлајн састанак у вези са спровођењем одлука из групе предмета “Сејдић и Финци”.
Са политичким представницима хрватског и бошњачког народа нисмо успјели да ступимо у контакт, али шире разговоре и изборне реформе најавио је прошле седмице и лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић. Поручио је да ће убрзано почети разговарати и да је план да све буде завршено до краја априла или јуна. Ако то БиХ успије, казао је, може се надати и кандидатском статусу. Први човјек СДА Бакир Изетбеговић, с друге стране, наводи да ће о измјени изборног законодавства разговарати када буду направљени помаци у формирању Владе ФБиХ.
Почетак
Прича о реформи изборног законодавства актуелизована је у мандату овог састава Предсједништва БиХ. У Бриселу су почетком 2019. године вођени разговори са званичницима ЕУ. Став Републике Српске је да други не могу да бирају једном народу њихове представнике, јер је БиХ земља два ентитета и три конститутивна народа и да се та конститутивност мора видјети свуда.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
