Нуждић: Правосуђе БиХ индиферентно према српским жртвама

Срна
Нуждић: Правосуђе БиХ индиферентно према српским жртвама

БАЊАЛУКА - Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић рекао је, да када је ријеч о процесуирању злочина над Србима у БиХ, Република Српска и породице српских жртава рата не могу бити задовољни досадашњим темпом јер је правосуђе БиХ све довело до апсурда, те да се не може говорити о било каквом облику правде и правичности.

Нуждић у интервјуу Срни истиче да, ни након 31 годину од злочина муслиманских снага над припадницима ЈНА у Тузли када је мучки убијено најмање 54 војника, нема адекватног судског епилога, као ни за низ других почињених над Србима у БиХ.

“Огроман број свједока и жртава злочина у међувремену је умрло, због чега је неизвијесно да ли ће икада ови злочини бити процесуирани”, каже Нуждић.

Нуждић подсјећа да је за злочин у “тузланској колони” Апелциони суд у Београду
ослободио Илију Јуришића, некадашњег ратног челника у Тузли и бившег полицајца, а Кантонални суд у Тузли муслиманског војника Изета Смајића.

Он је рекао да је стражар у тузланском Окружном војном затвору Иван Колер осуђен на годину и по дана затвора за нечовјечно поступање према затвореним припадницима ЈНА, али не и за сам напад на колону ЈНА у Тузли.

Нуждић напомиње да су припадници ЈНА, који су се тада кретали из Тузле имали стриктна наређења да ничим никога не провоцирају, док је њихово наоружање било окренуто ка земљи.

“Припадници ЈНА нису представљали било какву пријетњу, али је нажалост, попут случаја у Добровољачкој улици у Сарајеву поново изигран договор о мирном повлачењу припадника ЈНА из Тузле”, истакао је Нуждић.

Нуждић је напоменуо да су муслиманске снаге 15. маја 1992. године напале колону ЈНА у Тузли када су убиле 54 припадниика војника, 78 ранила, док су 44 заробљена од којих су петорица касније усмрћена, а остали злостављани и мучени.

Он је навео да су невини људи убијени тако што су на њих прво дејстовали снајпери којима су побијени возачи, а затим су и остали војници који су се возили камионима ликвидирани на улици.

Суд БиХ наставља праксу Хашког трибунала

Коментаришући незадовољство породица погинулих и несталих из Републике Српске радом Суда и Тужилаштва БиХ на процесуирању ратних злочина почињених над Србима и које правду спроводи селективно на штету српских жртава рата, Нуждић каже да је Суд БиХ наставио праксу рада Хашког трибунала гдје се само процесуирају Срби, али не и злочини почињени над српским народом.

“Хашки трибуинал је био прилично индиферентан према злочинима који су почињени према Србима. У прилог томе говори податак да је за злочине над Србима изречено само 45 година казне затвора пред тим судом, док је, на другој страни, само за територију БиХ Србима изречено 758 година затвора и седам доживотних казни”, истакао је Нуждић.

Перфидна намјера да се злочини над Србима не процесуирају

Нуждић указује на чињеницу да постоји велики број ратних злочина почињених над Србима у БиХ који нису добили судски епилог и да је са протоком времена све мање наде да ће бити процесуирани до краја.

“Од свих тих злочина прошло је више од 30 година, због чега се не може говорити о било каквом облику правде и правичности. Огроман број свједока и жртава злочина у међувремену је умрло, због чега је неизвијесно да ли ће икада ови злочини бити процесуирани”, каже Нуждић.

Према његовим ријечима, кроз читав овај период провлачи се перфидна намјера правосуђа БиХ да се злочини над Србима никада не процесуирају, како би се кроз пресуде формирали ставови о протеклом рату и дешавањима деведесеих година прошлог вијека у БиХ и бившој Југославији.

“Република Српска и породице српских жртава рата не могу бити задовољни оваквим темпом и процесуирањем злочина над Србима јер је све ово доведено до апсурда”, истиче Нуждић.

Он је у прилог томе навео чињеницу да је тек након 30 година почео процес пред Судом БиХ против ратног команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића који је оптужен за ратне злочине над Србима 1995. године.

“Најављено је више од 400 свједока, изведено је њих неколико. Све се ово претворило у велики апсурд и фарсу. Ово све говори о једној ненормалности БиХ јер би у свакој нормалној земљи жртва злочина требала да има сву могућу судску заштиту, док је у овом случају сва заштита усмјерена према Дудаковићу. Суд БиХ ради искључиво према налогу бошњачких политичара и удружења”, оцијенио је Нуждић.

Он је рекао да у епилогу суђења Дудаковићу ништа не очекује, као ни од судских процеса пред Судом БиХ када су у питању српске жртве рата, имајући у виду миноран број пресуда у којима су осуђени Бошњаци и Хрвати за злочине над Србима.

Нуждић је је у интервјуу Срни истакао да је од укупно изречених казни затвора тек 14 одсто за злочине над Србима, што указује на индеферентност Суда БиХ када су у питању жртве рата српске националности.

Коментаришући чињеницу да је Савјет министара тек у марту формирао Надзорно тијело за праћење спровођења Ревидиране стратегије за рад над предметима ратних злочина која истиче крајем године, Нуждић каже да је тако нешто бесмислено, а да је апсурд још већи што се не зна када ће ово тијело одржати свој први састанак.

Он је подсјетио да је прво била опструкција из Сарајева у вези са усвајањем Ревидиране стратегије, а затим и допуном документа, те формирањем Надзорног тијела.

“Изгубили смо драгоцијено вријеме у којем је било могуће да се процесуирају сви ратни злочини. Умиру извршиоци злочина, свједоци и жртве, остаје велики знак питања - да ли ће бити могуће ријешити предмете који до сада нису ријешени од којих се највећи број односи на ратне злочине почињене над Србима?”, упозорио је Нуждић.

Он је рекао да је Републици Српској и српском народу од интереса да се ови злочини процесуирају, али досадашња пракса рада правосуђа на нивоу БиХ показује да нема ни минимум воље за тим и да се све ради да се одгоди примјена Стратегије, како ови злочни никада не би били процесуирани.

Центар наставља са документовањем ратни злочина

Нуждић је најавио да ће Републички центар до краја ове године објавити други том Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата 1993. и 1994. године у којем ће бити документована дешавања из 1993. и 1994. године.

Он је напоменуо да је Центар недавно објавио први том Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата који се односи на 1992. годину.

Према његовим ријечима, за ову годину планирано је и објављивање публикације о ратним злочинима почињеним над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Када је ријеч о ратним злочинима почињеним над припадницима ЈНА у тузланској колони, Нуждић каже да је Центар као саиздавач са Завичајним удружењем Тузлака у Бијељини , МУП-ом Републике Српске и Српском православном црквом раније издао публикацију “Злочин без казне”, која се не односи само на злочине над припадницима ЈНА у Тузли, већ уопште на егзодус српског народа из тог краја.

Његовати културу сјећања да би млади знали истину

Говорећи о значају његовања културе сјећања у Републици Српској, имајући у виду чињеницу да су Други свјетски рат и Одбрамбено-отаџбински рат однијели велики број српских жртава, Нуждић је указао да је важно пренијети младим генерацијама, да без Војске Републике Српске не би био могућ опстанак Срба на простору БиХ, те да је одбрана српског народа искључиво везана за постојање његове државе на овим просторима - Републике Српске, која то свакако јесте.

Он је навео да се не смије заборавити да је Независна Држава Хрватска спроводила геноцид над српским народом током Другог свјетског рата.

“Одбрамбено-отаџбински рат само је наставак борбе против снага које су током Другог свјетског рата заговарале нестанак српског народа на овим просторима”, истакао је Нуждић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана