Нови програм рада Института за нестале не улива наду породицама у Српској: Ред или разлаз

Породице и републички званичници годинама критикују рад те институције на нивоу БиХ, наглашавајући да је процес тражења несталих у застоју од 2008. године, када је формиран Институт, односно када су престале са радом ентитетске комисије. Велика прашина се дигла недавно, у вријеме избора чланова Колегијума директора, јер су из Српске тврдили да тај посао не може да обавља Привремени управни одбор, формиран још 2016, уз сагласност Савјета министара БиХ и Међународне комисије за нестале, као другог суоснивача, јер акти не познају ту праксу. Међутим, из докумената који су припремљени за наредну годину тај одбор, који управља Институтом, остаће у том формату и наредне године, али ће се радити на попуњавању Надзорног одбора, чијим члановима су мандати истекли 2010, а почетком године преминуо је члан из реда Срба, чиме је онемогућен и пуноправан рад јер се одлуке доносе консензусом.

- Потребно је иницирати активности према суоснивачима за покретање процедуре именовања новог сазива Надзорног одбора јер је престао са дјеловањем. Привремени управни одбор ће, у складу са законом и прописима, наставити да одржава сједнице и извршава задатке у складу са својим надлежностима - истакнуто је у документу.

Члан Колегијума директора Института Никола Перишић истиче за “Глас Српске” да је упућено обавјештење суоснивачима - Савјету министара и Међународној комисији за нестала лица да што прије буде ријешена ситуација у вези са Надзорним одбором јер у крњем саставу не може да ради.

- Да ли ће они расписивати нови конкурс или ће именовати вршиоца дужности члана из реда српског народа, одлука је на њима. То углавном морамо ријешити. Било је састанака, али не могу да доносе одлуке ако нема представника из сва три народа - истакао је Перишић.

Саговорник “Гласа” упућен у дешавања у Институту истиче да је свима познато због чега је Српска незадовољна радом те институције и да је у праву када тражи да се ради по прописима и једнако приступа свим жртвама, те да би требало тражити начин да се то убрза колико је год могуће, због протока времена. Став многих је, како каже, да је неповратно изгубљено превише времена и да треба тражи простор и начин да се институције Српске директније укључе у ову осјетљиву проблематику.

Први човјек Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Вељко Лазић подсјетио је за “Глас” да су своје проблеме предочили дијелу републичких званичника, нагласивши да породице не одустају од увођења у ред Института.

- Не признајемо Управни одбор Института јер је нелегалан. Док се не формира нови, не признајемо, иако је управна инспекција направила записник и навела да је све у реду. Ако се овако настави, многи неће доживјети да достојанствено сахране посмртне остатке најмилијих. Не одустајемо. Имамо своје циљеве - истакао је Лазић, нагласивши да је Институт доказао и показао да не жели да се пронађу све српске жртве.

У програму рада за 2022. истакнуто је да се још трага за више од 7.500 жртава, иако је од рата прошло више од четврт вијека. На листи проблема са којима се суочавају су навели недостатак информација о масовним и појединачним гробницама, пандемију, недостатак кадровских и материјално-техничких капацитета. Као приоритете су навели и сарадњу са надлежним институцијама, увођење нових пројеката у тражење, као што су сонде, пси трагачи, георадари. Српска потражује 1.600 несталих, а у три спомен-костурнице су остаци око 600 ексхумираних неидентификованих лица.

Грешке

У програму рада Института је поновљено да за значајан број ексхумираних тијела у мртвачницама и спомен-костурницама постоје изоловани ДНК профили који немају подударање са ДНК крвних узорака сродника несталих, што указује да значајан број жртава или нема блиске сроднике или, ако их има, они нису дали узорке крви или су у питању грешке у класичним идентификацијама. Да је тога било у прошлости, поновили су и Никола Перишић и Вељко Лазић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.