Минималац по гранама спасава привреду

Предсједник Владе РС Радован Вишковић рекао је протеклог викенда да ће једна од економских мјера за 2023. годину бити смањење тренутних стопа пореза и доприноса на начин да не буду оштећени ни држава, ни послодавци, а да повећањем плата профитирају запослени.

- Да није било пандемије вируса корона и украјинске кризе, већ би била дефинисана најнижа зарада у одређеној грани. Не можемо у исту раван ставити кожу и текстил и, рецимо, електропривреду, банкарство, грађевину или прерађивачку индустрију - рекао је Вишковић наводећи да ће бити прописано да свака грана има неку своју минималну зараду на коју ће плаћати порезе и доприносе.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић рекао је за “Глас” да би увођење минималних пореских основица за одређене гране привреде било једна од мјера борбе против сиве економије.

- Очекујемо да Влада и послодавци заједно утврде која је то најнижа пореска основица на коју се могу платити порези за одређену грану привреде. Сигурно је то пут да се изборимо против сиве зоне. Највећу корист ту би имали радници јер би њихове плате ишле у потпуности преко рачуна, сутра би имали нормалне пензије, а и држава би убирала већи порез јер би радници на црно прешли у легалне токове - рекао је Тривић нагласивши да би ова мјера била корисна и за раднике, послодавце и за државу. Тривић наглашава да је тренутно најважнији задатак надлежних да укину нелојалну конкуренцију.

- У ситуацији док једни послодавци плаћају пуне доприносе, а други их ни не плаћају, имамо неравноправне и раднике и послодавце. Ова мјера би изједначила послодавце на тржишту, а то би се, наравно, одразило и на раст плата - сматра Тривић.

Предсједник Удружења послодаваца трговине, угоститељства и туризма “Хорека” Далибор Шајић истакао је да је мјера коју је премијер најавио једна од најважнијих за оснаживање привреде Српске.

- Радници више не би одлазили у иностранство. Тренутно је ситуација таква да ми не можемо испратити раст плата и плаћати доприносе, а ако се смање намети, и плате ће расти и сви ћемо бити на добитку - рекао је Шајић.

Члан Управног одбора Удружења “Хорека” Златан Татић подсјетио је да су још прије двије године угоститељи покренули причу да основица плате у угоститељству буде 700 марака, што би значило да на тај износ плаћају доприносе, а раднику би у том случају на рачун могли пустити плату од око 1.500 марака.

- У том случају радник је кредитно способан, може лагодније да живи, не мора да иде у иностранство. Нема више коверте и црног тржишта и сви су на добитку. Држава би убирала већи порез уколико би успоставили такво нормално стање, сви би зарађивали. Хоћемо да наш радник буде задовољан - поручио је Татић.

Он је подсјетио на погодности које има сектор коже и текстила нагласивши да су они добар примјер да се може раднику дати већа плата уколико држава помогне и смањи намете.

Директор и власник фабрике обуће “Санино”, која у Дервенти и Прњавору запошљава стотине радника, Радован Пазуревић рекао је за “Глас Српске” да ова бранша има ту привилегију да плаћа доприносе на нивоу од 25 одсто просјечно исплаћене зараде.

- Да нема тога, сигурно не бисмо имали ово што имамо у обућарској индустрији, не би било ове индустрије уопште у Српској. Обућари су примјер разумне политике економског развоја - истакао је Пазуревић.

У Савезу синдиката РС истичу да је радник власник бруто плате, те да синдикалци свакако морају учествовати у преговорима око ње.

- Када се прича о смањењу пореза и доприноса, треба само водити рачуна о функционисању система здравствене заштите, пензијског система, дјечије заштите. Не желимо доћи у ситуацију да, ако радник остане без посла, не може остварити накнаду на бироу какву има сада. Став савеза је да се смањење пореза и доприноса не може у великој мјери одразити на повећање плате радника. Када су прошле године збирне стопе доприноса смањене са 32,8 на 31 одсто, за Владу је то било значајно, у буџет се слило око 70 милиона КМ, док су радници добили између 15 и 20 марака на плату. Сваку мјеру која иде у правцу побољшања статуса радника поздрављамо, али и остајемо при томе да је неопходна детаљна анализа - истакао је Станковић.

Економиста Зоран Павловић каже да је ситуација таква да нема смисла да доприноси за оне који су у нископрофитабилним секторима, као што су кожа и текстил, буду идентични са онима у банкарству и осигурању.

- Профитна стопа или зарада је значајно различита, тако да то што је рекао премијер зна се у економији, али до сада никога није било брига. Има основа за ту причу и треба томе тежити, али на начин да се тиме баве експерти који анализирају ситуацију у окружењу и дају математичке моделе. Као што је дефинисано за сектор коже и текстила да су доприноси нижи, на исти начин детаљном анализом то треба урадити и за остале секторе - рекао је Павловић.

Минималац

Социјални партнери у Српској већ мјесецима не могу да нађу заједнички језик када је ријеч о повећању најниже плате. И док Савез синдиката инсистира да она буде повећана трећи пут ове године, послодавци истичу да за то нема простора и да би то довело до масовних отпуштања. Влада Српске је крајем прошле године повећала најнижу плату са 540 на 590 марака. Упркос противљењу пословне заједнице средином маја изненада је Влада РС преломила и посегла за новим растом минималца на 650 марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.