Мета сви који шире истину: Ко и зашто блокира садржаје на друштвеним мрежама

Каже ово за "Глас Српске" београдски колумниста и новинар Михаило Меденица, након што је француском хуманисти и директору Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арноу Гујону суспендован налог на "Твитеру", јер је указао на намјештену анкету о Косову и Метохији.

- И моје објаве су врло често биле блокиране, па и последња репортажа која сам посветио селу Залазје код Сребренице и страдању Срба у том крају. Због ње су ми суспендовали "Фејсбук" налог, уз образложење како се наводно ради о говору мржње. И то је добар лакмус папир који нам на најбољи начин говори у каквом ми то друштву данас живимо. То није ништа друго до класични тоталитаризам који поприма и облике фашизма - сматра Меденица.

Како каже, разни "цинкароши" и "жбирови" користе интерна правила друштвених мрежа да пријављују све што има везе са Србима. Другачије мишљење није дозвољено. И то се покушава оправдати непримјереним садржајем, говором мржње...

- Уместо тога покушава се очувати неистина и пролазе само приче и песме о "цвијећу и прољећу". Они који познају Гујона знају да је он сјајан човек. Велики хуманиста. Он никада није ништа ружно рекао. Написао. Сад им и он смета, тим разним жбировима. Суспендовали су му налог само зато јер је демантовао извештај једне телевизије. Пре тога су скидали и слике српске деце настрадале у логору Јастребарско и Сисак током НДХ. Све ово не може да не погоди сваког разумног човека. Због чега им смета тај садржај, то њих треба питати. Али не оне који скидају, већ који то "пријављују". То нема никакве везе са здравим разумом и демократијом у коју се толико куну - истакао је Меденица.

Како је додао, посебно су му "драге" те разне невладине организације које се баве "раскринкавањем" и анализом објављених садржаја на друштвеним мрежама и порталима.

- Вероватно ће ме поново блокирати након ових речи, али то нису ништа друго до плаћеници, који мере колико то један слободан човек сме да мисли и говори. Али и о чему може да прича, а о чему не. Овај начин цензуре нас води у фашизам и ропство. Али на нама је да се томе одупремо. Да наставимо писати и говорити о истини. Нека они раде свој "посао", али то не значи и да ће победити. Истина не може бити ућуткана и забрањена. Она ће наћи начин да изађе на светлост дана из овог данашњег медијског и "друштвеног" мрака који нам се све више намеће из разних центара моћи - поручио је Меденица.  

Социолог и бивши уредник часописа "НИН" Слободан Рељић сматра како се ради о класичној диктатури, која има за задатак да спријечи сваки облик мисли који није у складу са утврђеним "међународним наративима", а који не чини "српска прича". С њим је сагласан и политички аналитичар из Београда Александар Павић, наводећи како су се друштвене мреже, нажалост, претвориле у дио једног опасног тоталитарног поретка који се уводи на Западу.

- Оне су део тог новог тоталитарног система. Они цензуришу све што није у складу са новим и замишљеним поретком у чијем они стварању учествују. И онда није реч само о нама. Они отворено цензуришу све што не одговара њиховим наративима. Не би требало заборавити и да су блокирали и бившег председника САД Доналда Трампа. Цензурисали су и причу око лаптопа сина Џо Бајдена. О томе не можете ништа прочитати на тим друштвеним мрежама. Избрисали су и све садржаје око постојања биолабораторија у Украјини. Значи, шира је то прича. Присетимо се, тих цензура било је и у време пандемије када су брисали све садржаје, како се наводно не би ширила паника међу људима. Ако пристанемо да будемо део тог система, онда ћемо пристати да у једном тренутку и као нација будемо "кенселовани"- каже Павић. 

Осврћући се на профил оних који пријављују ове наводно спорне медијске и друштвене садржаје, Павић се осврнуо на ријечи Џорџа Орвела, како је то "нова полиција мисли". Како је истакао, те разне невладине организације и друштвене мреже су ту да контролишу наративе, што је дио тихе окупације.

- Свака суверена држава требало би да те разне организације које се наводно баве истином забрани, јер они укидају слободу говора, уводе класичну цензуру и злодух у друштво - поручио је Павић.

Иначе, администратори "Твитера" суспендовали су у четвртак налог Гујона са ове друштвене мреже, не наводећи притом и образложење због чега је то учињено, иако је он само укратко прокоментарисао прилог једне телевизије како би грађани Србије у случају да им се обећа улазак у ЕУ, наводно пристали да признају независност Косова и Метохије. 

- Искусни пропагандисти умеју да препознају прави тренутак за спиновање - написао је Гујон, након чега је његов "Твитер" налог експресно по пријави суспендован.

Након овог огласио се и Гујон наводећи како се ради о скандалозном потезу и поручио: "Погледајте мој последњи твит и сами закључите да ли сам нешто погрешно написао".

- Претходних десет година објављујем разне вести у вези са Србијом и КиМ и сада кад је ситуација на том простору изузетно напета они су ми укинули профил - навео је Гујон.

Подсјећања ради, протеклих седмица на удару се нашла и "Фејсбук" страница Музеја жртава геноцида из Београда, са чије су службене странице на овој друштвеној мрежи скинуте све фотографије козарачке дјеце настрадале у НДХ у логорима Сисак и Јастребарско, уз образложење како се ради "о непримјереном садржају".

Како је тада за "Глас Српске" истакао директор ове јавне установе историчар Дејан Ристић оно што је индикативно јесте то да је до цензуре и брисања фотографија дошло, случајно или не, након отвореног писма које су хрватски бискупи окупљени у оквирима загребачке црквене провинције, а предвођени кардиналом Јосипом Бозанићем, упутили патријарху српском Порфирију у коме су негирали злочиначку намјену и логорску функцију тзв. усташких прихватилишта за српску дјецу у Јастребарском, Сиску, Горњој Ријеци и другим мјестима.

Ни жалбе не пролазе

Интернет платформе у власништву ИТ гиганата, као што су "Фејсбук" или "Гугл", у све већој мјери управљају садржајима корисника на основу смјерница и стандарда, чији је циљ да спријече незаконите и непримјерене садржаје. Међутим, како упозоравају аналитичари и даље остаје нејасно према којим критеријумима се са друштвених мрежа уклањају одређени садржаји, али и због чега корисници касније не успијевају да врате садржај упркос упућеним жалбама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.