Касе пумпаша пуније за 12,5 милиона КМ
САРАЈЕВО - Ако претпоставимо да у БиХ буде потрошено око 125 милиона литара горива мјесечно те направимо рачуницу, односно упоредимо цијене барела и горива на домаћим пумпама у јуну прошле и мају ове године, може се доћи до закључка да ће нафтни дистрибутери и трговци само током овог мјесеца зарадити око 12,5 милиона марака новца више.
Цијена сирове нафте на свјетским берзама, након што је 8. јуна 2022. године достигла рекордних 123 долара по једном барелу, пала је у међувремену на око 79 долара, што представља смањење од 36 одсто. У истом периоду, цијене на домаћим бензинским пумпама пале у просјеку за 70 до 80 фенинга, у зависности од врсте горива, односно за 24 одсто.
И на овом примјеру још једном се види да кретање цијена барела и горива не прати једно друго, поготово када дође до пада вриједности “црног злата” на свјетским берзама. Многи стручњаци указују да управо ова “разлика” од 12 одсто представља екстрапрофит трговаца овом вриједном стратешком робом, лова у мутном и повећаних рафинеријских маржи, али “уграђених” страхова у коначне цијене.
С почетком рата у Украјини цијене сирове нафте стрмоглаво су се винуле у небо и поменутог 8. јуна достигле су ниво од чак 123 долара по једном барелу, односно око 77 центи по једном литру. Цијене горива су тада на домаћим бензинским пумпама експресно подигнуте на 3,31 марку за један литар бензина 95, док је нова цијена евродизела била око 3,4 марке.
Почетком овог мјесеца вриједност барела спустила се на ниво од око 79 долара, односно 49 центи за један литар “црног злата”, што је довело и до кориговања цијена горива на домаћим бензинским пумпама, које данас износи између 2,5 и 2,6 марака по једном литру.
Ако би се руководили математиком и “цјеновном логиком” из јуна, онда се може доћи до закључка да би данашње цијене требало да буду ниже бар за 10 фенинга, притом узимајући у обзир и калкулишући с тим да су трошкови произвођача и трговаца - дистрибутера нешто већи.
Стручњаци указују, а о чему је “Глас Српске” већ писао у неколико наврата, како се ради о феномену названом “ракета и перје”. Наиме, када вриједност барела расте домаћи дистрибутери то експресно и аутоматски прате, док у супротном случају то не бива тако јер све док има тражње, цијене горива остају високе и поред тренда снижавања вриједности барела на свјетским берзама.
А шта говоре нови трендови? Иако се након укидања “ковид” мјера и поновног “отварања” Кине, а поготово након што су и земље ОПЕК-а одлучиле да смање своју потрошњу, очекивало да дође до раста цијена барела, чак на 100 долара, до тога ипак није дошло. Спорији раст кинеске потражње од очекиваног, најављено ново повећање каматних стопа од стране централних банака, али и страхови од рецесије, поготово у САД и земљама ЕУ, довели су до супротног ефекта, односно пада цијена нафте.
Инвеститоре брине да би потенцијална повећања каматних стопа централних банака, којима се боре против инфлације, могла успорити привредни раст и наштетити потражњи за енергијом у САД, Британији и Европској унији, а њихови страхови подгријани су и због колапса неколико америчких и европских банака.
“Опрана нафта”
Центар за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА) открио је да европске земље, које су забраниле увоз руске нафте, ту исту нафту увозе “препаковану” из Индије, Кине, УАЕ, Сингапура и Турске. У извјештају се наводи да су западне земље купиле 42 милијарде долара вриједне “опране” руске нафте од држава које су “пријатељски” настројене према Русији. Индијски извоз дизела се утростручио у поређењу с прошлом годином, а један од главних партнера су и земље ЕУ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
