Јавне набавке више од деценију рак-рана друштва и легло корупције: Испод жита нестале милијарде

Упозоравају на ово из бањалучког Удружења грађана “Тендер”, истичући да јавне набавке годинама уназад представљају највеће друштвено зло, не само по економско и социјално, већ и по укупно политичко и морално стање друштва.

- Политичке елите схватиле су да око пет милијарди марака, колико се у просјеку годишње троши у јавним набавкама робе, услуга и радова, представља неупоредиво најиздашнији извор средстава за могућност легалног богаћења. Такав подухват у режији најодговорнијих у држави омогућен је рупама које постоје у актуелном Закону о јавним набавкама, који је у више наврата трпио одређене корекције, али никада озбиљније - истакли су из овог удружења.

Према ријечима члана Предсједништва “Тендера” Рајка Кецмана, овај закон је довео до тога да БиХ постане једна од најкорумпиранијих земаља у свијету.

- Нажалост, све је кренуло још давне 2009. и наставило све до данас. Тада је отпочео суноврат транспарентности и раста корупције. Те године извршене су одређене измјене Закона о јавним набавкама и подигнут новчани цензус за конкурентске захтјеве, чиме је отворен простор за цијепање већих јавних набавки на мање нетранспарентне. Све ово је охрабрило појединце у уговорним органима да спроводе преговарачке поступке без објаве обавјештења - каже Кецман.

Какве је катастрофалне резултате у првој години примјене донио поменути закон најбоље свједоче подаци да је укупна вриједност промета у јавним набавкама износила само 1,46 милијарди (пет одсто БДП-а). “Само”, јер је тај проценат пар година раније износио 13,5 одсто, што говори о крајњој апсурдности, односно чињеници да већина нетранспарентних поступака свјесно није ни приказана у извјештајима.

- Због тога годинама тражимо да државни органи донесу нови закон којим би се ефикасно могла заштити јавна новчана средства грађана. Одређене измјене су направљене средином прошле године, али и даље постоје многобројне нелогичности. Остао је простор, односно могућност, уговорном органу да увијек када пожели може да спроведе преговарачки поступак без објаве обавјештења, на начин да ће само на порталу јавних набавки објавити информацију о намјери да ће у наредном периоду спровести такву набавку, с тим да ће заинтересованима доставити тендерску документацију, што је крајње апсурдно и бесмислено - сматра Кецман.

Једно од таквих крајње непримјерених и по јавна средства штетних рјешења, наводи он, јесте и упутство за израду модела тендерске документације и понуда. Остављена је могућност навођења у понудама неприродно ниских цијена за поједину робу, која се апсолутно не може на тржишту цјеновно верификовати и искључиво служе за манипулације путем унапријед успостављеног “дила” са појединцима у уговорним органима.

- За протеклих осам година у џепове корумпираних појединаца отишло је више од двије милијарде марака - каже Кецман.

Додао је да су посљедње афере у бези са набавкама респиратора, кисеоника, маски, заштитних одијела и друге робе од стране надлежних органа додатно оголиле читав овај систем те указале на то да је неопходно у што краћем року донијети нови закон и подзаконске акте, којима би биле онемогућене такве радње.

Када су у питању могућа рјешења, из УГ “Тендер” су истакли да би било неопходно више активирати тржишне инспекције, које би у складу са својим обавезама, а на основу поднесених пријава од стране других понуђача, провјеравале да ли се понуђене цијене могу тржишно верификовати као прихватљиве.

Један од најбизарнијих случајева јавних набавки био је онај од прије неколико година, када је једна туристичка агенција добила посао да за потребе Министарства безбједности БиХ обезбиједи авио-карте. Уговор је склопљен на двије године, а вриједност посла била је један фенинг. Било је то за рубрику вјеровали или не.

Према ријечима извора “Гласа” поменути случај, али и они када фирме које се баве канцеларијским прибором пролазе на јавним набавкама за храну и пиће, или рецимо хигијенских или медицинских роба, а “релевантни” конкурентни не пролазе, вјероватно најбоље илуструју све мањкавости постојећег закона.

- Све ово указује на то да постоји тајна веза између уговарача посла и понуђача, која се најлакше направи кроз тендерске услове. Траже се одређене спецификације и стандарди који погодују само одређеним фирмама. Довољно је отићи на портал јавних набавки и видјети у којим случајевима је било највише жалби на спроведени поступак. Тада ће постати кристално јасно и који уговорни органи вјероватно највише раде испод жита. Мислим да је током прошле године, у поступцима које је спровео Клинички центар из Сарајева, било уложено више од 200 жалби - истакао је извор “Гласа”.

Упозорава и да постоји и један број фирми које свјесно руше тендере, а како би рекетирале остале учеснике јавног позива. Тим “рушиоцима” тендера, како је појаснио, није циљ да прођу и добију посао, већ да га у недоглед развуку, да би од оних који су озбиљно конкурисали, добили новац да се повуку из жалбеног поступка.

Извршни директор Удружења економиста Српске SWOT Саша Грабовац слаже се да је неопходно размотрити нова законска рјешења јер, како је истакао, постало је очигледно да постојећа имају доста мањкавости.

- Свједоци смо да су током година актери јавних набавки пронашли многобројне начине да заобиђу све оне процедуре које су прописане. Дио разлога за лоше стање у области јавних набавки лежи у несавршености постојећих законских рјешења, неусаглашености у дјеловању институција које су надлежне за адекватно спровођење и контролу у овој области, али и недостатку политичке воље да се стане у крај лошим праксама у овој области. Измјене закона се дуго усаглашавају, а усвојена рјешења одсликавају, прије свега, компромис политичких субјеката, а не побољшавају стварно стање у сфери јавних набавки - поручио је Грабовац.

Грамажа

Фирма која се бави продајом канцеларијског прибора недавно је добила посао да чајем снабдијева Службу за заједничке послове институција БиХ. Они су прошли на овом тендеру, јер је одбачена понуда другог предузећа и то из баналног разлога - јер је њихово паковање угоститељског меда било од 15 грама, а не 12 како је “тражено”. Према ријечима Рајка Кецмана, постављење таквих ограничења и грамажних лимита је незаконито, а што онда и доводи у питање читав процес.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.