Извозници сустижу увоз, индустрија благо расте, плате гуше поскупљења

У 2017. остварена је рекордна покривеност увоза извозом, индустријска производња је расла споријим темпом, док су плате и цијене остале на готово истом нивоу у поређењу са претходном годином. Подаци које је објелоданио Републички завод за статистику показују да је стопа покривености увоза извозом износила 71,6 одсто, а десет година раније била је 49,9 одсто. Обим робне размјене са иностранством повећан је за десет година за 3,314 милијарди марака. Из РС је 2007. године у иностранство пласирана роба вриједна 5,019 милијарди, а на извоз се односила 1,671 милијарда, док је вриједност увоза била 3,347 милијарди КМ.

Десет година касније обим робне размјене РС достигао је 8,330 милијарди КМ. Извоз је полако јачао и стигао до 3,476 милијарди, док је увоз растао споријим темпом и на крају прошле године стао на 4,857 милијарди марака. Резултат је спољнотрговински дефицит од 1,380 милијарди КМ. Минус у спољнотрговинској размјени РС је константно топила и дефицит је на крају 2017. године био на најнижем нивоу.

Позитивне трендове у спољнотрговинској размјени пратила је и индустрија, али је темпо њеног раста успорио у односу на претходну годину. Њен раст у 2017. био је на нивоу из 2007. године. Међутим, у посљедњој деценији је углавном имала раст, а највећи је остварен 2008. године.

Бољи макроекономски показатељи нису се одразили на радничке новчанике, па је просјечна плата у посљедњој години стагнирала, али је за 250 марака већа у односу на 2007. годину. Примања радника нису се драстично мијењала у посљедње четири године и просјечна плата је са 825 КМ из 2014. порасла на само 835 марака у прошлој години.

Стагнација је у посљедњој години карактерисала и инфлацију, па су потрошачке цијене у 2017. готово мировале. Тиме је прекинут шестогодишњи низ у којем је стопа инфлације била између 4,3 и 8,3 одсто.

Привредници као најпозитивнији сегмент макроекономских показатеља истичу спољну трговину.

- Покривености увоза извозом је највећа у протеклих десет година. То показује да се реални сектор прилагодио потребама тржишта и да производи производе вишег степена финализације, што повећава њихову вриједност. Надам се да ће тај тренд бити задржан и да ћемо наставити са топљењем дефицита РС у трговини са свијетом - казао је потпредсједник Привредне коморе РС Михајло Видић.

Индустрија, према његовим ријечима, никада није успјела да се потпуно опорави послије удара глобалне економске кризе из 2008. и 2009. године.

- Од краја 2008. године под притиском економске кризе индустрија је почела заостајати и биљежити све лошије резултате. Имали смо наговјештаје опоравка, али они нису заживјели и то остаје изазов - рекао је Видић и додао да су и симболичан раст плата гушила поскупљења.

Економиста Горан Радивојац истиче да су позитивне трендове у протеклој деценији пратили и негативни.

- Сва дешавања на домаћем тржишту одвијала су се стихијски и имали смо и позитивне и негативне процесе. Све то утицало је на послодавце који су се тешко одлучивали да повећају плате јер нису знали шта их очекује. Када би имали јасну стратегију послодавци би могли сигурније да гледају на будућност и лакше би посезали за повећањем плата. Тиме би дошло и до раста потрошње, који би индуковао неке друге параметре - казао је Радивојац.

Према његовим ријечима тешко је било шта прогнозирати с обзиром на то да је пред нама изборна година.

- Тешко је очекивати да ће бити радикалних потеза у домену привреде и финансија - рекао је Радивојац и закључио да ће власти ипак морати да креирају јасну стратегију којом ће бити дефинисани циљеви развоја привреде, што би могло довести и до раста плата.

Раст броја запослених

Према подацима Републичког завода за статистику лани је у РС број запослених у индустрији повећан за четири одсто у односу на годину раније. Број радника у индустрији на крају 2017. већи је за 2,9 одсто у односу на 2016. годину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.