Изетбеговић поново спрема политички штрајк
САРАЈЕВО - Лидер СДА Бакир Изетбеговић поставља димну завјесу и покушава створити услове да се и наредни општи избори у БиХ одрже по “правилима” и у атмосфери из 2018. године, како би уз помоћ ЦИК-а у потпуности из јавног и политичког живота ФБиХ елиминисао легитимне представнике хрватског народа.
Каже ово за “Глас” аналитичар Милан Ситарски коментаришући став лидера СДА како неће дозволити “да 10 одсто хрватских парламентараца завладају БиХ, јер би то убило разлог за постојање грађанских странака и свега оног што је пробосанско и збило је у неку бошњачку квоту од 33 одсто”. Према ријечима Ситарског, ради се о бесмисленим изјавама које представљају увод у потпуни политички штрајк који смо већ имали пред прошле опште изборе када је бошњачка страна одбила све приједлоге ХДЗ-а да се изврше измјене Изборног закона БиХ, а које су требале спријечити даљу мајоризацију Хрвата у ФБиХ.
- Прошле изборе смо због тог бојкота СДА дочекали са једном “рупом” у закону. Мишљења сам да је намјера “пробошњачког блока” да и изборе 2022. дочекамо на исти начин. Поновити ситуацију из 2018. да овако конституисан ЦИК, а који се налази под контролом СДА, буде замјена за законодавца, да узурпира надлежности Парламента и да по свом нахођењу доноси упутства за попуњавање Дома народа ФБиХ. То је веома опасно, али и противзаконито и противуставно - каже Ситарски.
Овај политички аналитичар сматра да Изетбеговићеве изјаве представљају само реакцију на промјену климе и ставова у дијелу међународне заједнице која је одлучила да не подржи унитаристичке тежње и агенде бошњачких партија у БиХ.
- Они ће сада сигурно покушати да преко овако конституисаног ЦИК-а дођу до фамозних шест хрватских делегатских мјеста у Клубу Хрвата Федералног парламента и репризирају оно што смо већ могли да гледамо између 2011. и 2015, а то је “влада платформе”. То је влада која је имала подршку странака за које је гласало само око 20 одсто Хрвата - нагласио је Ситарски, додајући да овакав сценарио води БиХ у још дубљу кризу.
Слично мишљење дијели и социолог Иван Вукоје, наводећи да су ови “планови” само дио унитаристичког наратива који негира темељно начело о конститутивности и једнакоправности конститутивних народа у БиХ. Наглашава да је прича о тобожњој политичкој дискриминацији Бошњака у односу на њихов постотак у укупној популацији потпуно неутемељена и служи као димна завјеса за прикривање стања у којем они већ сада имају више власти, не само у односу на остала два конститутивна народа, него и више власти у односу на властити демографски удио у укупној популацији.
- Све ово је у функцији стварања алибија за неприхватање приједлога ХНС-а и креирање друштвено-политичког окружења за преузимање потпуне политичке и институционалне контроле над ФБиХ након избора 2022. године - сматра Вукоје.
Додаје и да сврставањем себе и своје странке у “пробошњачки блок” Изетбеговић поручује како у погледу организовања и карактера државе нема битне разлике између СДА и, на примјер, СДП-а или Наше странке.
- Све чланице овог блока повезане су заједничком политичком агендом која се назива унитаризам. Та и таква политика представља конгломерат политика са бошњачком базом, босанском надградњом и грађанском фасадом. Изетбеговићеве изјаве врло снажно поткрепљују ту тврдњу - каже Вукоје.
Грађанске бајке
Политиколог Војислав Савић каже како “грађанске странке”, а о којима Изетбеговић толико душебрижнички говори, могу да траже свој простор на нивоу ентитета, кантона или општина и на тај начин утичу на политички систем. Према његовом мишљењу, апсолутно је небитно да ли је странка грађанска или не када она уласком у власт свакако дјелује у интересу једног од три народа. Каже да је очигледан примјер СДП прије пар година или ДФ данас, који сам себе назива “пробосанском”, али је “1/1 странка” која ради за бошњачке интересе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
