Институције БиХ годишње троше милионе марака за закуп просторија: Политика гура рачуне под тепих
САРАЈЕВО - Плаћање кирије на име институција на нивоу БиХ из заједничке касе сваке године извуче милионе марака, а иако надлежни дуже вријеме траже да купе објекте који би били у њиховом власништву, тај посао још није приведен крају.
Годишњи извјештај о извршењу буџета институција БиХ за прошлу годину још није објелодањен, али подаци из оног који покрива период од јануара до краја септембра 2020. године указују да је за изнајмљивање имовине и опреме за девет мјесеци искеширано више од 11,6 милиона марака. Наводи се и да су укупни расходи по том основу смањени за око четири милиона у односу на исти период годину раније због усељења институција у купљене зграде. О рачунима који се испостављају на адресу заједничких институција поново су се заинтересовали и у Парламенту БиХ. На посланичко питање, одговор је стигао из Министарства финансија и трезора БиХ и Службе за заједничке послове у вези са правним/физичким лицима са којима су склопљени уговори о закупу, временском периоду, закупљеној површини и износима на мјесечном, односно годишњем нивоу.
На нивоу БиХ формирано је 75 институција, од министарстава, канцеларија, агенција, дирекција и других, а 37 планира у овој години трошкове закупа за пословне просторе у износу који премашује 7,2 милиона марака. Под киријом је површина већа од 51.000 квадрата, а објекти се налазе у Бањалуци, Сарајеву, Мостару, Тузли.
- Код појединих институција, осим канцеларијског простора, планиран је и износ закупа за складиште и архивски простор - рекли су у министарству на посланичко питање Ненада Нешића (ДНС) и додали да ће нови пресјек имати у августу ове године.
У Савјету министара БиХ годинама воде полемике и усвајају одлуке с циљем куповине објеката за трајни смјештај институција, чиме би се на дуже стазе, како тврде, обезбиједиле уштеде по овој ставци. Предсједавајућа Комисије за финансије и буџет у Дому народа Парламента БиХ Душанка Мајкић (СНСД) не одустаје од става да прво треба подвући црту и видјети које су од свих тих институција заиста потребне БиХ, те које дају резултате, па тек онда да се траже адекватне просторије за рад запослених.
За “Глас” подвлачи да ни данас нема спремности, прије свега код Бошњака, да та тема дође на дневни ред јер и помен тога за њих аутоматски значи да се доводи у питање БиХ.
- Овако, за многе плаћамо закупе, а немамо никакве користи од њих, нити су оправдале постојање. Нема ни политичког консензуса да се расправља и да се дође до одређених уштеда. На том плану се ништа, ама баш ништа не дешава. Ми се још бавимо Дејтонским мировним споразумом, Уставом БиХ, а сва друга питању су у другом плану - нагласила је Мајкићева.
Војници за примјер
Душанка Мајкић је подсјетила да је у неким ранијим дискусијама о овој теми као примјер наводила стране официре који су били испомоћ током реформе одбране и просторије у којима су боравили у то вријеме.
- Када су отишли, оставили су то Оружаним снагама. Ниједан од официра који су тада били ангажовани није прихватио да станује у тим просторима. То говори о нашем понашању - истакла је Мајкићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
