ДОСИЈЕ: Уставни суд БиХ кува по рецептима из Сарајева

Истакао је ово за “Глас Српске” правник Огњен Тадић, коментаришући најновију одлуку овог, како га је назвао,  отуђеног правосудног тијела и центра моћи, које је прије пар дана оспорило и Изборни закон Републике Српске. Према Тадићевим ријечима, судије крњег Уставног суда, у ком и даље сједе иностране судије које је требало одавно да оду, свјесне су да је неуставно све што раде па и одлуке које доносе, али и даље доносе спорне одлуке, јер су под директном контролом појединих иностраних центара моћи и бошњачких партија.

Крајњи циљ је, како каже, институционално ниподаштавање Републике Српске, односно њених уставних надлежности, како би се она на тај начин свела тек на пуку љуштуру, која би онда била утопљена у некакву грађанску и централизовану државу по вољи само једног народа.

Тадић упозорава и да крњи Уставни суд БиХ већ скоро двије године неуставно ради па су самим тим и одлуке које се доносе као на штампарској траци - незаконите и неуставне, поручујући да је ово правосудно тијело највећи рушилац Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ, јер се систематски оспоравају, односно отимају готово све надлежности Српској па чак и оне које су Уставом БиХ јасно дефинисане. 

Рушење темеља

И министар правде Републике Српске Милош Букејловић категоричан је да крњи Уставни суд БиХ нема легитимитет да одлучује о било ком питању док у свом саставу има иностране судије, али и док нема изабраних судија из Републике Српске, додајући да се на овај начин само продубљује политичка криза у БиХ. У прилог наведеном, појашњава, говори и досадашњи рад овог правосудног тијела који је базиран на томе да се од Српске наставе одузимати готово све уставом дате надлежности.

Како је истакао, због оваквих и сличних политичких игара, власти у Републици Српској су и донијеле Закон о непримјењивању одлука овог суда, док се не донесе закон који ће регулисати његов даљи рад.

Према ријечима професора уставног права Миле Дмичића, посматрано кроз призму дјеловања међународног протектората и рада Уставног суда, подјеле унутар БиХ постају све веће, јер се отворено и константно фаворизује само једна страна у БиХ, што на најдиректнији начин руши уставну конститутивност.

- Врше се отворене подјеле кроз неуставне процесе централизације, што од БиХ прави нефункционалну државу. Иако је један од захтјева Брисела за пријем у Европску унију доношење закона о Уставном суду БиХ, с којим би се окончао рад иностраних судија у овом правосудном тијелу, то се очигледно свјесно одуговлачи у недоглед. Ово није ништа друго до један математички игроказ у настојањима да се остваре одређени циљеви - истакао је Дмичић за “Глас Српске”.     

Упозорава и да без правне државе и елементарних принципа владавине, те досљедног поштовања устава земље, неће бити ни јаких темеља па самим тим ни демократског и стабилног политичког друштва у БиХ. 

Химна и имовина

У једној од својих посљедњих одлука крњи Уставни суд БиХ ставио је ван снаге Изборни закон Републике Српске. То није једини закон који је оспорен од стране овог суда, а након многобројних упућених апелација од стране бошњачких политичара, а које су имале пролазност од 100 одсто.

Међу многобројним одлукама су и оне којима су оспорени законски акти о застави, грбу и химни Републике Српске, али и прослави 9. јануара, Дана Републике. Уставни суд БиХ оспорио је и Закон о шумама који је усвојила Народна скупштина Републике Српске, уз образложење да шуме не могу припадати, односно бити у власништву ентитета.

Слична прича била је и у вези са пољопривредним земљиштем, али и имовином - када је на дневни ред по жељи бошњачких апеланата дошло и ово питање. Како је тада пресуђено - Република Српска као ентитет нема уставну надлежност за рјешавање питања имовине све док се то не ријеши одговарајућим законом на државном нивоу.

Након апелације шест бошњачких делегата Дома народа Парламента БиХ, суд је својевремено пресудио да Српска нема ни уставну надлежност за регулисање правне материје која је предмет Закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти Републике Српске.

Забрана је ударена и на више чланова Закона о унутрашњој пловидби Републике Српске. Према мишљењу Уставног суда, питања која се односе на пловидбу међудржавним и међународним ријекама, као и надлежност у вези с тим између државних и ентитетских органа требало би регулисати, опет - државним законом.

Чудна правила

Ударило се и на образовање те је тако ван снаге стављен и Закон о обезбјеђењу квалитета у високом образовању Српске, а којим је прописано да Агенција за високо образовање Републике Српске представља РС на међународним конференцијама, скуповима, у међународним организацијама и удружењима унутар своје надлежности те да сарађује са међународним органима, тијелима и институцијама које су одговорне за високо образовање и обезбјеђење квалитета.

Колико је све измакло контроли, говори и податак да су донесене и измјене Правилника Уставног суда БиХ, што је омогућило да се одлуке доносе само са три гласа, иако је Уставом БиХ јасно прописано да тако нешто није могуће. На овај начин, крњи Уставни суд, у коме нема српских судија, може да доноси одлуке и без домаћих судија.

Новим правилником о раду омогућено је и да судије које наврше 70 година, могу да наставе са радом, иако ни то није у складу са прописаним уставним начелима. Оно што је још интересантно јесте избор иностраних судија. И даље је велом мистерије обавијено на који начин се у Стразбуру врши њихова селекција од стране предсједника Европског суда за људска права.

Двоструки аршини

Апелације које су упућиване из Републике Српске углавном су падале пред Уставним судом БиХ. У једној од њих овај суд је одбацио апелацију 30 посланика НСРС да се неуставним прогласи обиљежавање 1. марта као Дана независности БиХ и 25. новембра као Дана државности. Како је тада образложено, тај закон је наводно у складу с преамбулом Устава БиХ, Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.