Чувари закона не смију бити саучесници у јавашлуку
САРАЈЕВО - Ненамјенском и нетранспарентном трошењу новца мора се стати у крај на нивоу БиХ, али и покренути питање одговорности оних који су дозволили такво понашање, оштро су поручили из Канцеларије за ревизију институција БиХ, захтијевајући озбиљнији ангажман и од Парламента.
Канцеларија за ревизију институција објелоданила је годишњу анализу о главним налазима и препорукама које су, након чешљања пословних књига за 2020. годину, упутили министарствима, агенцијама, канцеларијама, као и другима на нивоу БиХ. За разлику од ранијих година у којима су углавном потенцирали већу улогу Парламента БиХ с циљем да што више препорука буде спроведено у дјело, а тиме повећана финансијска дисциплина на том нивоу власти те успостављен домаћински однос према новцу, овај пут су јасно означили пут којим треба ићи. Понављање препорука је, како подвлаче, посљедица недостатка одговорности руководства.
Оцјењујући да већина системских препорука из истог извјештаја за 2019. није реализована и да се значајан број њих понавља из године у годину, те да боље пролазе оне смјернице које се односе само на једну институцију, а не захтијевају заједнички рад на више адреса, ревизори су нагласили да не могу бити задовољни степеном реализације датих препорука.
- Због тога се питање одговорности, као суштинско, мора подићи на знатно виши ниво од садашњег и тако утицати на степен реализације препорука. Потребно је да, у првом реду, институције система за спровођење закона покрену питање одговорности оних који су дозволили да се буџетски новац троши без финансијске дисциплине, будући да је одсуство реаговања на препоруке плодно тло за нетранспарентност и незаконито трошење новца - наведено је у ревизорском извјештају, гдје се додаје да Парламент БиХ, у зависности од надлежности институција, треба инсистирати на томе да се спроводе препоруке, чиме би се на виши ниво подигао степен озбиљности и одговорности.
Члан Комисије за финансије и буџет у Представничком дому Парламента БиХ Мирјана Маринковић Лепић истиче да је крајње вријеме да се на овај начин огласи Канцеларија за ревизију и тиме да јасан налог и Парламенту да реагује како препоруке не би остајале мртво слово на папиру.
- Морамо утврдити начин на који санкционисати оне које нетранспарентно и ненамјенски троше новац из буџета БиХ. Одговорност и санкције морају да постану пракса, јер предуго имамо превише отворених питања и сумњивих рачуна за репрезентацију и друге ствари - изјавила је Маринковић Лепић за “Глас Српске”.
Ревизори су прегледали финансијске и друге документе у 74 институције, а само 22 су добиле позитивно мишљење по оба сегмента, а остали мишљење са резервном или са одређеним скретањем пажње. На том нивоу власти у БиХ лани је потрошено више од 925,8 милиона марака. Институције које су добиле чисто позитивно мишљење и позитивно са скретањем пажње лани су потрошиле 450 милиона КМ, а оне које су добиле мишљење с резервом и мишљење с резервом уз скретање пажње 440,5 милиона. Кроз појединачне извјештаје финансијске ревизије за 2020. дато је 499 препорука, а годину раније 483.
Грешке које се понављају годинама
*спорно запошљавање и исплате
* неблаговремено усвајање буџета
* сумњиве јавне набавке
* истекли мандати руководилаца
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
