Бошњаковић: Добровољачка је свето мјесто

Срна
Бошњаковић: Добровољачка је свето мјесто

САРАЈЕВО- Миливоје Бошњаковић из Ужица, који је као редован војник ЈНА 2. маја 1992. године упао у засједу у Сарајеву и био заробљен, рекао је да су у Доборовољачкој улици убијена дјеца од 19 година и да је ово свето мјесто за породице жртава.

Бошњаковић је истакао да су бесмислене приче о нападу на Предсједништво, јер нити је то ко наредио, нити је ко помислио да тако нешто чини. "То нама није требало. Лаж је да су момци изгинули од жице трамваја.

То није истина јер смо нападнути и неке наше колеге су свирепо убијене и мучене", рекао је Бошњаковић Срни. Бошњаковић, који је данас први пут након 31 године дошао у Добровољачку улицу у Сарајево, присјећа да је ишао у војној колони испред команде у правцу Дома ЈНА да извуку рањене и повријеђене, али да су свирепо и мучки нападнути иако је било обећано да ће мирно проћи.

"Обећано је да ће се све урадити мирним путем, да ћемо их извући и вратити се, али ту смо налетели на јежеве и прву засједу, јер су те јежеве повукли, ми смо ушли унутра и онда су тај први транспортер напали из сарајевске полиције", прича Бошњаковић.

Он је навео да је противничка страна причала да транспортер који је ишао у извлачење рањеника није погођен, али да је он видио да је погођен из ручног бацача, те да је тако колона заустављена и упала у засједу. Бошњаковић је навео да су војнике ЈНА држали у клопци све до 3. маја када су их заробили и држали у затвору до 7. маја. Он је напоменуо да су их много малтретирали, да су приведени у МУП и да су их ту подијелили у групе.

 

"Одлично се сјећам јер су нас до затвора водили уличари. Били смо везани лисицама, а они су нас ударали пушкама, рукама, ногама и чим се стигло.

Иако је затвор био јако близу, нас су малтретирали и возили готово цијели, сат уз жестоко батинање", свједочи Бошњаковић. Реагујући на приче из Федерације БиХ да се из Добровољачке улице након помена баци цвијеће и свијеће у канте за смеће, Бошњаковић је истакао да никога у Сарајеву не провоцирају и да само иду да одају почаст убијеној дјеци.

Он је оцијенио да након 31 године не вјерује у правду и да никада неће бити достигнута.

"Можда ће један дио тих људи бити осуђен, али велики дио неће јер ни тада нису хтјели да нас саслушају и све је било оркестрирано од старта", рекао је Бошњаковић. Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.

Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране тзв. РБиХ и "Зелених беретки", међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ. За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључили струју, воду и телефоне. Пред Судом БиХ, 21. септембра прошле године почео је претрес у предмету који се води против Ејупа Ганића и још деветорице некадашњих војних и полицијских функционера за злочине у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године у Сарајеву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана