БиХ за ЕУ касни 60 година
Сарајево - Ако би домаћа економија наставила да расте по стопи од три одсто, грађанима БиХ би требало више од 60 година да достигну ниво дохотка који је сада у Европској унији.
Упозорава на ово шеф Канцеларије Свјетске банке за БиХ Емануел Салинас, наводећи да иако БиХ посљедњих неколико година одржава стабилну годишњу стопу раста од три одсто и често се може чути како она изгледа релативно високо у поређењу са другим земљама у окружењу, будућност БиХ није нимало свијетла.
Како је појаснио, овај раст је забрињавајући јер је заснован на потрошњи и грађевинарству, изворима раста који нису одрживи у дугорочном периоду.
- Ово неће отворити више радних мјеста, а ни бољих, која су становништву БиХ, а нарочито младима, потребна - сматра Салинас.
Додаје да је од велике важности да власти у БиХ омогуће отварање бољих радних мјеста у приватном сектору, а што подразумијева додатно унапређивање пословног окружења, смањивање препрека за пословање и непотребних административних баријера за предузетнике и предузећа.
- Образовање би, такође, требало да високо котира у агенди нових извршних власти у БиХ - поручио је Салинас.
С њим се слажу и саговорници “Гласа Српске”. Према ријечима економског аналитичара Фарука Хаџића, тренутни економски раст у БиХ је контрадикторан и он, у ствари, не представља раст, већ стагнацију.
- Треба знати да имамо јако ниску основу за обрачун БДП-а. И то наши политичари злоупотребљавају, покушавајући да прикажу како се у БиХ дешавају позитивна економска кретања. Али, ако је основица обрачуна ниска, онда је и економски раст од три одсто смијешан. То није довољно. Морали бисмо имати стопе од пет или шест одсто годишње да бисмо се кренули приближавати ЕУ - каже Хаџић.
Када су у питању рјешења за ову ситуацију, он наводи како би требало да буду смањене стопе доприноса, повећан износ минималне плате, али и укинут велики број парафискалних намета.
Сличан став има и професор са Економског факултета у Бањалуци Горан Радивојац, наглашавајући да су ови подаци резултат неодговарајуће привредне структуре која, дугорочно гледано, није одржива.
- Требало би нешто промијенити и даљи економски раст базирати на одрживим и перспективним привредним активностима, које би могле “повући” и друге секторе, а и задржати одлазак радно способног становништва - објаснио је Радивојац.
Електроенергетски сектор, у који се годинама није ништа улагало, каже, сигурно је једна од најперспективнијих привредних грана. Поред њега, даљи економски раст требало би базирати и на пољопривреди, али и дрвопрерађивачком сектору.
- Наравно, све ово неће имати смисла уколико све не буде пратило растерећење привреде и одговарајућа законска рјешења која ће олакшати оснивање нових предузећа - закључио је Радивојац, додајући да ће БиХ и у наредном периоду биљежити економски раст, али да ће он, уколико се нешто не промијени, и даље бити повезан са одласком људи и слањем новчаних дознака из иностранства.
Поређење са Хрватском
Уколико би Хрватска у наредном периоду престала да биљежи економски раст, а БиХ би у исто вријеме имала годишњи раст од четири одсто, БиХ би требало чак 24 године да стигне Хрватску.
- Ово на најбољи начин показује колико заостајемо за осталим земљама - каже Хаџић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.