БиХ на м 97. мјесту Форбсове листа земаља погодних за бизнис

klix.ba
БиХ на м 97. мјесту Форбсове листа земаља погодних за бизнис

Њујорк - На Форбесовој листи 153 земље погодне за бизнис ,Босна и Херцеговина се нашла на незавидној 97. позицији.

Овиме се наша земља нашла у друштву Гватемале, Замбије, Туниса, Либана и Узбекистана и најгоре је пласирана не само у регији, већ и у цијелој Европи.

Амерички магазин мјерио је више сегмената за развој бизниса, укључујући порезе, личне и економске слободе, бирократију, имовинска права, иновације, корупцију, технологију, монетарне и трговинске слободе и заштиту инвеститора.

Најбољом земљом за бизнис проглашена је Велика Британија, а најгором Чад.

Од земаља регије најбоље котира Словенија (32.), док је Хрватска на 51., Македонија на 63. позицији, а Црна Гора на 68., Србија на 69. и Албанија на 71. мјесту.

У опису који стоји уз БиХ наведено је да има економију у транзицији са ограниченим тржишним реформама те да се њена привреда у великој мјери ослања на извоз метала, енергије, текстила и најмештаја, као и на инострану помоћ.

Високо децентрализована влада отежава координацију и реформу економске политике, док прекомјерна бирократија и сегментирано тржиште обесхрабрују стране инвеститоре, пише Форбес.

Странке банке, првенстено аустријске и италијанске, контролишу већину банкарског сектора, иако је највећа банка у ентитету Република Српска приватна домаћа.

Конвертибилна марка, национална валута уведена 1998. године, везана је за еуро кроз аранжман валутног одбора који је задржао повјерење у валуту и олакшао поуздане трговинске везе са европским партнерима.

У 2016. години БиХ је почела трогодишњи репрограм кредита ММФ-а који од земље захтијева да испуни услове везане уз економске реформе како би наставила примати будућа средства за финансирање, подсјећа Форбес и даље спомиње рат у БиХ од 1992. до 1995. и његов негативни утјецај.

Најозбиљнији макроекономски проблем, према писању пословног магазина, је висока незапосленост, а економски приоритети БиХ у наредном периоду морали би бити: убрзање интеграције у Европску унију, јачање фискалног система, реформа јавне управе, чланство у Свјетској трговинској организацији и осигуравање економског раста подстицањем динамичног, конкурентног приватног сектора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана