Фото: Taнјуг/АП
ВАШИНГТОН - Савезни суд у САД пресудио је да је предсједник Доналд Трамп прекорачио своја овлашћења када је увео царине које су повећале цијену увоза за све – од великих корпорација до обичних Американаца.
Међутим, администрација је одмах уложила жалбу на ову одлуку одмах у сриједу увече, што је оставило ситуацију неизвјесном за потрошаче и компаније и потенцијално продужило борбу око тога да ли ће Трампове увозне дажбине опстати – и могуће промијенити глобалну економију.
Трочлано судско вијеће Америчког суда за међународну трговину, који има релативно ниску јавну видљивост и налази се у Њујорку, блокирало је Трампове глобалне царине које је увео позивајући се на ванредна економска овлашћења, укључујући царине које је прогласио 2. априла под називом "Дан ослобођења".
Одлука такође спречава Трампа да примијени раније уведене царине против Кине, Мексика и Канаде, које су биле усмјерене на борбу против кријумчарења фентанила у САД.
Суд је одлучио у корист сталне забране, што би могло зауставити Трампове глобалне царине прије него што су постигнути било какви "договори" с већином трговинских партнера. Суд је наложио рок од 10 календарских дана за административне налоге како би се спровела трајна забрана. То значи да би већина – али не све – Трампових царина била замрзнута ако пресуда опстане на жалби, а потенцијално и пред Врховним судом.
Ова одлука зауставља Трампове царине од 30 одсто на робу из Кине, 25 одсто на одређене производе из Мексика и Канаде и универзалне царине од 10 одсто на већину робе која улази у САД. Међутим, не утиче на царине од 25 одсто на аутомобиле, дијелове за аутомобиле, челик и алуминијум, које су уведене на основу члана 232 Закона о проширењу трговине – другачијег закона од оног на који се Трамп позвао у ширем оквиру.
Фјучерси на берзи су снажно порасли након ове одлуке. "Dow" фјучерси су порасли за скоро 500 поена, односно 1,1 одсто. Шири индекс "S&P" 500 порастао је за 1,4 одсто, док је "Nasdaq" забиљежио раст од 1,6 одсто у трговању након затварања берзе.
Тужбу је у априлу поднела либертаријанска правна организација "Liberty Justice Center" у име винског дистрибутера "VOS Selections" и још четири мале фирме које су тврдиле да су озбиљно оштећене царинама. Панел судија је једногласно пресудио, објавивши мишљење у вези с тужбом "VOS-а", као и у тужби коју је поднијело дванаест демократских савезних држава против Трампових царина.
- Побиједили смо – држава Орегон и остали тужиоци су такође побиједили. Мишљење суда каже да је цијели систем царина у оквиру "Дана ослобођења" и других царина на основу "IEEPA" закона (Закон о међународним економским ванредним овлашћењима) незаконит и забрањен трајном судском мјером - изјавио је Илија Сомин, професор права са Правног факултета Скалиа при Универзитету Џорџ Мејсон и адвокат тужилаца, за "CNN".
Подсјетимо, Трамп је 2. априла најавио своје "реципрочне царине", уводећи значајне дажбине на увоз из неких од најближих америчких трговинских партнера – иако је убрзо након тога, 9. априла, увео паузу од 90 дана. Међутим, оставио је на снази универзалне царине од 10 одсто на већину увозне робе у САД.
Трамп је ове царине увео без одобрења Конгреса, позивајући се на "IEEPA" закон, који предсједнику даје овлашћења да дјелује као одговор на неуобичајене и ванредне претње. Ипак, закон не помиње царине као мјеру коју предсједник може да предузме када се "IEEPA" активира.
Трамп се такође позвао на "IEEPA" када је увео царине од 20 одсто на Кину и 25 одсто на робу из Мексика и Канаде, наводећи борбу против кријумчарења фентанила.
Међутим, тужиоци тврде да администрација није испунила услове за проглашење ванредне ситуације. Тужба такође наводи да "IEEPA" предсједнику уопште не даје овлашћења да уводи царине, а чак и да се тако тумачи, то би представљало "неуставно преношење овлашћења Конгреса за увођење царина", наводи се у изјави.
Суд се сложио да Трамп није имао овлашћење да уведе те царине чак ни након проглашења ванредне ситуације.
- "IEEPA" не овлашћује ниједну од глобалних, одмаздних или царине против кријумчарења - наводи се у пресуди.
Како се истиче, те царине "премашују било која овлашћења дата предсједнику "IEEPA" законом. Тарифе против кријумчарења не рјешавају конкретне пријетње наведене у тим одлукама".
Портпарол Бијеле куће, Куш Десаи рекао је да није на "неизабраним судијама да одлучују како треба реаговати на националну ванредну ситуацију".
- Предсједник Трамп је обећао да ће ставити Америку на прво мјесто и администрација је посвећена коришћењу свих извршних овлашћења да ријеши ову кризу и поврати америчку величину - рекао је Десаи.
Замјеник шефа особља Бијеле куће за политику, Стивен Милер, био је директнији и написао је на мрежи X: "Судски државни удар је измакао контроли".
Гери Клајд Хуфбауер, виши сарадник у Петерсон институту за међународну економију, ову одлуку назвао је "изненађујућом и спектакуларном".
- Изненађујуће је зато што су у свим претходним случајевима када су тужиоци покушавали да оспоре предсједничко коришћење ванредних овлашћења, увијек губили - рекао је Хуфбауер за "CNN".
- Све што је предсједник морао да каже било је "национална безбједност" или "национална ванредна ситуација". То су биле чаробне ријечи - додао је.
Ова одлука би могла помоћи малим фирмама широм Америке, које су се бориле са растућим трошковима због царина.
- Ово је потенцијално – уз наглашену ријеч потенцијално – значајна тачка заокрета у политици, уколико одлука опстане, како за економију, тако и за тиху већину у Конгресу која не подржава актуелну трговинску политику - навео је за "CNN" Џо Брусуелас, главни економиста компаније "RSM US".
Он је истакао да би то било посебно велико олакшање за мала и средња предузећа која немају довољно профита или капитала да издрже царине на дуже стазе.
Тужилац Џефри Швоб из "Liberty Justice Center" изјавио је за "CNN" да су тужиоци оптимистични.
- Надају се да ће ова пресуда бити потврђена у жалбеном поступку како би могли да наставе пословање са сигурношћу у погледу тарифа, умјесто да се суочавају с неизвјесношћу - рекао је Швоб.
Он је рекао да је овај случај веома важан, не само због великог економског утицаја, већ и због огромног преузимања овлашћења од стране администрације.
- Предсједник не може само тако да тврди да има неограничено овлашћење да уводи царине кад год пожели - истакао је Швоб
Адвокати Министарства правде тврдили су да су царине политичко питање – односно нешто што судови не могу рјешавати. Али тужиоци су истакли да "IEEPA" закон уопште не помиње царине.
- Ако покретање највећег трговинског рата још од Велике депресије, на основу закона који ни не помиње царине, није противуставно присвајање законодавне моћи – онда заиста не знам шта јесте - рекао је Сомин у априлу.
Одвојено, али користећи сличне аргументе, дванаест демократских савезних држава тужило је администрацију пред истим судом због „незаконитог увођења“ пореза на Американце путем царина.
- Поднијели смо ову тужбу зато што Устав не даје ниједном предсједнику неограничену власт да преокрене економију. Ова пресуда потврђује да наши закони имају значај и да се трговинске одлуке не могу доносити према личном хиру предсједника - изјавио је у сриједу државни тужилац Орегона, Дан Рејфилд.
Судије у манхентанском панелу биле су именоване од стране различитих предсједника. Судију Џејн Рестани именовао је предсједник Роналд Реган за Амерички суд за међународну трговину. Судију Гари Кацмана именовао је предсједник Барак Обама, а судију Тимотија Рајфа предсједник Доналд Трамп.
Сљедећа инстанца изнад овог суда је Савезни апелациони суд, иако случај потенцијално може одмах ићи и пред Врховни суд. Амерички суд за међународну трговину је савезна судска институција са седиштем у Менхетну, која рјешава спорове у вези са царинским и законима о међународној трговини.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.