Јапан разматра повратак нуклеарној енергији 11 година након катастрофе у Фукушими

Премијер Фумио Кишида рекао је да је упутио владину комисију да испита како би "нуклеарни реактори сљедеће генерације опремљени новим сигурносним механизмима" могли да се користе и помогну Јапану да постигне циљ неутралности од угљеника до 2050. године.

Очекује се да ће савјет за "зелену трансформацију" поднети извештај до краја године, рекао је Кишида у сриједу.

Промјена правца, која би могла да укључи продужење животног вијека постојећих реактора, истакла је борбу Јапана да обезбеди стабилно снабдијевање енергијом због рата у Украјини и растућих трошкова енергије.

Неколико влада је било принуђено да смањи зависност Јапана од нуклеарне енергије након катастрофе у марту 2011. године, када је снажан цунами уништио резервно снабдијевање електричном енергијом Фукушиме Даичи, и проузроковао квар на три од шест реактора.

Већина јапанских нуклеарних електрана је од тада неактивна, док је влада рекла да неће градити нове реакторе или замијенити старе, страхујући од реакција јавности.

Ако се остваре, Кишидини планови би означили драматичан преокрет тог става.

Због рата у Украјини, сматра Кишида, Јапан би требало да има на уму потенцијалне кризне сценарије.

"Да бисмо превазишли непосредну кризу узроковану поремећајем у снабдијевању електричном енергијом, морамо предузети највеће кораке да мобилишемо све могуће политике у наредним годинама и припремимо се за сваку ванредну ситуацију", наводи јапански премијер.

Министар економије и индустрије Јасутоши Нишимура рекао је да је "изузетно важно обезбиједити све опције за редизајнирање стабилног снабдијевања енергијом" и да би ће те перспективе, размотрити и све опције у вези са нуклеарном енергијом.

Неопходна подршка јавности

Кишида је признао да ће влада морати да добије подршку јавности, која се окренула против нуклеарне енергије након Фукушиме.

Званичници вјерују да су бирачи постали пријемчивији за нуклеарну енергију због растућих трошкова енергената и након кризе у Токију током недавног топлотног таласа. Земља је у великој мјери зависна од увозних фосилних горива, преноси Гардијан.

"То је први корак ка нормализацији енергетске политике Јапана", рекао је Јун Арима, професор на факултету јавних политика Универзитета у Токију.

Седам реактора је тренутно у функцији, а три су ван мреже због редовних безбједносних инспекција.

Десетине других још увијек пролазе кроз процес поновног лиценцирања према строжим безбједносним стандардима уведеним након катастрофе 2011. године.

Већа улога нуклеарне енергије у јапанској енергетици могла би да доведе до поновног покретања седам додатних реактора након сљедећег лета, укључујући два у Кашивазаки-Кариви, највећој нуклеарној електрани на свијету. Поновно покретање те електране било би посебно контроверзно, пошто га води Tokyo Electric Power, иста компанија која управља електраном Фукушима Даичи.

Продужење вијека реактора законским ограничењима 

Влада ће размотрити продужење животног вијека постојећих реактора преко законског ограничења тако што ће приликом израчунавања њиховог радног вијека искључити период у коме су били затворени - у неким случајевима и неколико година.

Постројења у принципу могу да раде до 40 година, али могу да наставе да производе електричну енергију још 20 година ако прођу безбједносне надоградње и прођу прегледе које спроводе регулатори.

Јапан је поставио циљ да удио нуклеарне енергије буде између 20 и 22 одсто у снабдијевању електричном енергијом у 2030. Прије катастрофе у Фукушими, око трећине производње електричне енергије долазило је из нуклеарних електрана, али је 2020. тај број био мањи од пет одсто, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.